Hlamidija (Chlamydia trachomatis) je specifična, unutarćelijska bakterija i ujedno uzročnik jedne od najčešćih polno prenosivih infekcija koja podjednako pogađa žene i muškarce.
Najveći izazov predstavlja činjenica da hlamidijska infekcija često prolazi bez ikakvih simptoma, zbog čega osoba može mesecima biti nesvesna prisustva bakterije u organizmu i nehotice je preneti partneru.
Pravovremena dijagnostika omogućava otkrivanje infekcije i kod osoba koje nemaju tegobe. Savremeni PCR testovi i dijagnostičke mikrobiološke metode pouzdano otkrivaju prisustvo bakterije u odgovarajućem uzorku, dok se lečenje sprovodi antibioticima koje propisuje lekar.
Šta je hlamidija i kako nastaje infekcija?
Bakterija Chlamydia trachomatis izaziva infekciju kada dospe na osetljivu sluzokožu tokom seksualnog kontakta sa inficiranom osobom. Bakterija se razmnožava unutar ćelija domaćina i može izazvati lokalnu upalu. Kod žena najčešće zahvata grlić materice- izazivajući cervicitis, a kod muškaraca mokraćnu cev- izazivajući uretritis.
U pojedinim slučajevima infekcija se širi na druge delove reproduktivnog sistema i dovodi do ozbiljnijih komplikacija.
Infekcija hlamidijom može se razviti i na sluzokoži rektuma, ždrela ili očiju.
Infekcija izazvana ovom bakterijom najčešće se javlja kod seksualno aktivnih mladih osoba, ali se može javiti u bilo kom životnom dobu. Njeno otkrivanje otežava činjenica da su simptomi često blagi ili potpuno odsutni.
Kako se prenosi hlamidija?
Bakterija Chlamydia trachomatis se prenosi vaginalnim, analnim i oralnim seksualnim kontaktom sa zaraženom osobom.
- Za prenošenje nije neophodno prisustvo simptoma, niti ejakulacija tokom odnosa.
- Rizik je znatno veći kod nezaštićenih odnosa sa više partnera ili kada je status polno prenosivih infekcija nepoznat.
- Važno: Hlamidijska infekcija se ne prenosi svakodnevnim kontaktom poput rukovanja, grljenja, korišćenja toaleta ili boravka u istoj prostoriji.
Može li se hlamidija preneti sa majke na dete?
Bakterija Chlamydia trachomatis može se preneti sa trudnice na novorođenče tokom porođaja. Kod deteta tada može izazvati konjunktivitis, odnosno upalu vežnjače oka, a u pojedinim slučajevima i upalu pluća.
Zbog mogućih posledica po majku i dete, otkrivanje i lečenje hlamidije tokom trudnoće posebno su važni. Lekar određuje odgovarajuću terapiju i kontrolno testiranje.
Koji su simptomi hlamidije kod žena i muškaraca?
Simptomi hlamidije zavise od mesta infekcije i mogu se razlikovati kod žena i muškaraca.
Infekcija hlamidijom često može da bude “tiha”, bez simptoma. Ovaj asimptomatski oblik infekcije može dovesti i do pojave steriliteta ili drugih komplikacija.
Kada se simptomi pojave, najčešće su povezani sa upalom grlića materice ili mokraćne cevi, ali se tegobe mogu javiti i kada su zahvaćeni drugi delovi genitalnog trakta. Kod mnogih osoba simptomi potpuno izostaju, dok kod drugih mogu podsećati na urinarne infekcije ili druga polno prenosiva oboljenja.
Simptomi hlamidije kod žena
Kod žena hlamidija najčešće zahvata grlić materice i izaziva cervicitis. Infekcija može ostati neprimećena, ali se kod pojedinih žena javljaju promene vaginalnog sekreta, nelagodnost pri mokrenju ili bol u donjem delu stomaka.
Mogući simptomi hlamidije kod žena uključuju:
- pojačan ili neuobičajen vaginalni sekret;
- peckanje ili bol tokom mokrenja;
- bol u donjem delu stomaka ili karlici;
- bol ili nelagodnost tokom seksualnog odnosa;
- krvarenje između menstruacija;
- krvarenje nakon seksualnog odnosa.
Ako se infekcija proširi sa grlića materice na matericu i jajovode, izaziva pojavu zapaljenske bolesti male karlice. Ovo stanje zahteva pravovremenu dijagnostiku i lečenje zbog mogućeg oštećenja reproduktivnih organa.
Simptomi hlamidije kod muškaraca
Kod muškaraca hlamidija najčešće izaziva uretritis, odnosno upalu mokraćne cevi. Tegobe mogu biti blage i povremene, zbog čega se ponekad zanemaruju ili pripisuju drugim urološkim problemima.
Najčešći simptomi hlamidije kod muškaraca su:
- peckanje ili bol pri mokrenju;
- providan, beličast ili sluzav sekret iz mokraćne cevi;
- osećaj nelagodnosti ili svraba u mokraćnoj cevi;
- bol ili osetljivost jednog testisa;
- otok skrotuma ako se razvije komplikacija.
Hlamidija može izazvati i epididimitis, odnosno upalu pasemenika, koja se manifestuje bolom i otokom. Iznenadan, jak bol u testisu zahteva hitnu medicinsku procenu, jer može ukazivati i na torziju testisa, stanje koje nije uzrokovano hlamidijom.
Osećate neke od ovih simptoma? Nemojte čekati da se razviju komplikacije. Posetite Polikliniku Bocokić u Nišu i obavite pouzdano testiranje u diskretnom i prijatnom okruženju.
Posle koliko vremena se pojavljuju simptomi hlamidije?
Pojava simptoma se očekuje jednu do tri nedelje nakon izlaganja bakteriji. Međutim, vreme njihovog nastanka razlikuje se od osobe do osobe, a kod mnogih inficiranih osoba tegobe se uopšte ne razvijaju.
Hlamidija može ostati prisutna duže vreme bez prepoznatljivih simptoma. Zato se trenutak inficiranja ne može pouzdano utvrditi samo na osnovu pojave tegoba. Osoba može imati aktivnu infekciju i prenositi je seksualnim partnerima, a da pritom ne primećuje nikakve promene.
Kako se dijagnostikuje hlamidija?
Dijagnoza hlamidije postavlja se laboratorijskim dokazivanjem bakterije Chlamydia trachomatis.
Ginekološki ili urološki klinički pregled može ukazati na prisustvo upale, ali nije dovoljan za pouzdano potvrđivanje ili isključivanje infekcije.
Standardni mikrobiološki brisevi na obične bakterije ne mogu otkriti hlamidiju.
Za dijagnostiku se preporučuju molekularni testovi, poznati kao NAAT testovi, među kojima je i PCR. Ovi testovi su izuzetno osetljivi i specifični, pa se smatraju “ zlatnim standardom” u otkrivanju infekcije hlamidijom. Oni omogućavaju otkrivanje genetskog materijala bakterije u odgovarajućem uzorku. Izbor uzorka zavisi od pola pacijenta, simptoma i mesta moguće infekcije. Najčešće se kao uzorak koriste cervikalni ili vaginalni bris kod žena, bris uretre kod muškaraca, a za pravilno testiranje se može koristiti i uzorak urina.
Testovi na hlamidiju se mogu raditi i iz uzorka venske krvi i to su tzv. serološki testovi. Serološke analize (određivanje specifičnih antitela iz uzorka venske krvi) mogu detektovati imuni odgovor organizma na prisustvo bakterije Chlamydia trachomatis. Ipak, serološki testovi nisu metoda izbora za rutinsku dijagnostiku genitalnih infekcija, jer antitela mogu ostati prisutna u krvi dugo nakon izlečenja, što onemogućava razlikovanje trenutne od ranije preležane infekcije.
Zbog toga se savremene medicinske smernice u potpunosti preporučuju molekularne PCR/NAAT metode iz lokalnih briseva ili prvog mlaza urina kao daleko precizniji i pouzdaniji izbor za otkrivanje aktivne infekcije.
Bris na hlamidiju – kako se uzima uzorak?
Kod žena se za otkrivanje genitalne infekcije hlamidijom najčešće preporučuje bris grlića materice, ili vaginalni bris- koji uzima zdravstveni radnik.
Kod muškaraca se infekcija može dokazivati brisom mokraćne cevi (uretre). Kada se bakterija izoluje iz brisa uretre, bitno je da muškarac ne mokri dva sata pre uzorkovanja brisa.
Kod muškaraca se za dijagnostiku može koristiti i prvi mlaz urina, čije je prikupljanje jednostavnije i neinvazivno.
Ukoliko postoji sumnja na infekciju nakon analnog ili oralnog seksualnog kontakta, lekar može preporučiti uzimanje brisa rektuma ili ždrela. Pravilno izabrano mesto uzorkovanja važno je za pouzdanost rezultata.
PCR test na hlamidiju – koliko je pouzdan?
PCR test spada među najpouzdanije metode za dokazivanje hlamidije, jer može otkriti genetski materijal bakterije i kada je prisutan u maloj količini. Pouzdanost rezultata zavisi od pravilnog uzorkovanja, vremena proteklog od mogućeg inficiranja i mesta na kojem se infekcija nalazi.
Pozitivan rezultat ukazuje na prisustvo genetskog materijala bakterije u analiziranom uzorku. Negativan nalaz značajno smanjuje verovatnoću infekcije na testiranom mestu, ali je ne isključuje u potpunosti ako je analiza urađena prerano ili je uzorak uzet sa mesta koje nije zahvaćeno infekcijom.
Da li se hlamidija može otkriti analizom urina?
Hlamidija se može otkriti iz urina pomoću odgovarajućeg PCR ili drugog NAAT testa. Standardna analiza urina- opšti pregled urina i urinokultura ne služe za dokazivanje hlamidije, te je neophodno raditi molekularnu dijagnostiku u kojoj se koristi prvi mlaz urina. Ovakvo testiranje posebno je pogodno za muškarce, dok je kod žena cervikalni bris uglavnom osetljiviji za otkrivanje genitalne infekcije.
Važno je znati da negativan PCR nalaz iz urina ne isključuje infekciju rektuma ili ždrela, zbog čega je ponekad potrebno uzorkovanje sa drugih mesta.
Kada se treba testirati nakon rizičnog odnosa?
Nakon nezaštićenog seksualnog odnosa ili kontakta sa osobom kod koje je potvrđena hlamidija, preporučuje se savetovanje sa lekarom. Kod osoba bez simptoma često se kao praktičan okvir navodi testiranje približno dve nedelje nakon mogućeg izlaganja, kako bi se smanjila verovatnoća lažno negativnog nalaza.
Ipak, ne postoji univerzalno precizan period nakon kojeg svaki test postaje pouzdan. Ako se pojave simptomi ili je seksualnom partneru potvrđena hlamidija, javljanje lekaru ne treba odlagati radi čekanja određenog broja dana. Lekar će proceniti kada treba uraditi test i da li je potrebno ponavljanje analize.
Testiranje na hlamidiju u okviru STD 7 paketa
U Poliklinici Bocokić u Nišu dostupno je testiranje na Chlamydia trachomatis u okviru STD 7 paketa, namenjenog otkrivanju sedam uzročnika polno prenosivih infekcija iz jednog uzorka urina.
Ovakvo testiranje može biti korisno kada postoji sumnja na više infekcija, jer pojedina polno prenosiva oboljenja izazivaju slične simptome ili mogu biti prisutna istovremeno. Prikupljanje uzorka urina jednostavno je i ne zahteva uzimanje uretralnog brisa. Kada postoji mogućnost infekcije rektuma ili ždrela, lekar procenjuje potrebu za dodatnim testiranjem.
Više informacija dostupno je na stranici Dijagnostika i lečenje polno prenosivih oboljenja.
Kako se leči hlamidija?
Hlamidija se leči antibioticima koje propisuje lekar. Pravovremena terapija omogućava uklanjanje bakterije i smanjuje rizik od komplikacija i daljeg prenošenja infekcije. Lečenje je potrebno i kada osoba nema simptome, jer odsustvo tegoba ne znači da je infekcija prestala.
Izbor antibiotika zavisi od mesta infekcije, trudnoće, drugih zdravstvenih okolnosti i mogućih istovremenih polno prenosivih infekcija.
Koji antibiotici se koriste i koliko traje lečenje hlamidije?
Za lečenje nekomplikovane hlamidijske infekcije kod odraslih osoba koristi se antibiotik prema proceni lekara.
Simptomi mogu početi da se povlače pre završetka terapije, ali je važno uzeti sve propisane doze.
Kod komplikovanih infekcija, poput zapaljenske bolesti male karlice ili epididimitisa, lečenje može trajati duže i uključivati kombinaciju antibiotika. Samostalno uzimanje lekova može dovesti do neodgovarajućeg lečenja i odlaganja postavljanja pravilne dijagnoze.
Rutinski kontrolni test neposredno nakon završetka terapije obično nije potreban kod osoba koje nisu trudne, ako je lečenje pravilno sprovedeno i nema sumnje na ponovnu infekciju. PCR test urađen prerano može biti pozitivan zbog zaostalog genetskog materijala bakterije. Kada je kontrola potrebna, vreme njenog sprovođenja određuje lekar.
Da li oba partnera treba da se leče?
Kada je hlamidija potvrđena kod jedne osobe, važno je lečiti oba seksualna partnera, ili sve one koji su mogli biti izloženi infekciji.
Partneri iz prethodna dva meseca treba da budu upućeni na medicinsku procenu, testiranje i odgovarajuće lečenje.
U određenim okolnostima lekar može preporučiti terapiju partneru i pre dobijanja rezultata testa. Istovremeno lečenje partnera smanjuje rizik od ponovnog zaražavanja nakon završetka terapije.
Kada su dozvoljeni seksualni odnosi nakon terapije?
Tokom lečenja hlamidije potrebno je uzdržavati se od seksualnih odnosa. Odnosi se mogu nastaviti po završetku lečenja, pod uslovom da su simptomi nestali i da su seksualni partneri odgovarajuće lečeni.
Da li se hlamidija može ponovo dobiti?
Uspešno lečenje hlamidije ne obezbeđuje trajni imunitet.
Osoba može ponovo da se inficira kad i ako dođe u seksualni kontakt sa partnerom koji ima infekciju.
U slučaju pojave već pomenutih tegoba (vaginalni ili uretralni sekret, urinarne tegobe, crvenilo, bol u maloj karlici), potrebno je ponoviti testiranje i ako je nalaz pozitivan, sprovesti lečenje.
Može li hlamidija izazvati neplodnost?
Nelečena hlamidija može izazvati zapaljenske procese u reproduktivnom sistemu i u pojedinim slučajevima uticati na plodnost. Kod žena infekcija dovodi do zapaljenske bolesti male karlice i oštećenja jajovoda, čime se povećava rizik od problema sa začećem i vanmaterične trudnoće. Kod muškaraca hlamidija može izazvati epididimitis, dok je njen dugoročni uticaj na plodnost manje jasno utvrđen.
Mnoge osobe nakon uspešno izlečene hlamidije nemaju probleme sa začećem, posebno ako infekcija nije izazvala trajna oštećenja. Više o mogućim posledicama, ispitivanju reproduktivnog zdravlja i trudnoći pročitajte u posebnom tekstu Hlamidija i neplodnost – kako infekcija utiče na plodnost žena i muškaraca?
Kako sprečiti infekciju hlamidijom?
Prevencija hlamidije podrazumeva pravilnu upotrebu kondoma, odgovorno seksualno ponašanje i testiranje na polno prenosive infekcije u skladu sa individualnim rizikom. Pošto infekcija često nema simptome, važno je voditi računa o zaštiti i kada oba partnera nemaju nikakve tegobe.
Upotreba kondoma i smanjenje rizika od prenosa
Pravilna i dosledna upotreba kondoma značajno smanjuje rizik od prenošenja hlamidije tokom vaginalnog i analnog odnosa. Odgovarajuća zaštita preporučuje se i tokom oralnog seksa. Kondom je potrebno koristiti od početka do kraja seksualnog odnosa, jer se infekcija može preneti i bez ejakulacije.
Rizik se dodatno smanjuje u uzajamno monogamnoj vezi u kojoj su oba partnera testirana i nemaju infekciju. Trenutno ne postoji vakcina koja štiti od genitalne hlamidijske infekcije.
Redovno testiranje na polno prenosive infekcije
Redovno testiranje posebno se preporučuje seksualno aktivnim ljudima oba pola.
Testiranje je naročito važno nakon nezaštićenog seksualnog odnosa, pri promeni partnera, kada je partneru potvrđena polno prenosiva infekcija ili kada se pojave neuobičajene genitalne tegobe.
Pravovremeno otkrivanje omogućava lečenje pre razvoja komplikacija i smanjuje mogućnost daljeg prenošenja bakterije.
Najčešća pitanja o hlamidiji
Potvrđena hlamidijska infekcija mora da se leči antibioticima, čak i kada nema simptoma. Ne prolazi sama od sebe.
Ginekološkim pregledom se uočavaju znaci upale grlića materice, poput crvenila ili pojačanog sekreta, ali oni nisu specifični za hlamidiju.
Nalaz pregleda može biti uredan i kada infekcija postoji, pa je za potvrdu potreban laboratorijski test.
PAPA test namenjen je otkrivanju promena na ćelijama grlića materice i ne koristi se za dijagnostiku hlamidije. Normalan PAPA nalaz ne isključuje infekciju, zbog čega je potrebno posebno molekularno testiranje.
Nelečena hlamidija može ostati prisutna duže vreme bez izraženih tegoba. Na osnovu pozitivnog testa nije moguće pouzdano utvrditi kada je došlo do infekcije, pa rezultat sam po sebi ne dokazuje nedavni seksualni kontakt.
Negativan PCR nalaz značajno smanjuje verovatnoću infekcije na testiranom mestu. Ako je analiza urađena prerano ili uzorak nije uzet sa mesta moguće infekcije, lekar može preporučiti ponovno testiranje.
Kada se javiti lekaru i gde uraditi test na hlamidiju u Nišu?
Ako sumnjate na hlamidiju, imate simptome polno prenosive infekcije ili je vašem seksualnom partneru potvrđena infekcija, potrebno je javiti se lekaru radi odgovarajućeg testiranja. Posebnu pažnju zahtevaju bol u maloj karlici, bol ili otok testisa i povišena temperatura, jer mogu ukazivati na komplikacije. Iznenadan, jak bol u testisu zahteva hitnu medicinsku procenu.
U Poliklinici Bocokić u Nišu dostupna je dijagnostika polno prenosivih infekcija, uključujući testiranje na bakteriju Chlamydia trachomatis. U okviru STD 7 paketa moguće je ispitati sedam uzročnika polno prenosivih infekcija iz jednog uzorka urina.
Više informacija o dostupnim analizama pronađite na stranici Dijagnostika i lečenje polno prenosivih oboljenja, a za izbor odgovarajućeg testa i pregled možete se obratiti Poliklinici Bocokić u Nišu.