Kako izgleda pregled prostate – priprema, pregled i šta možete očekivati kod urologa

Pregled prostate kod mnogih muškaraca izaziva nelagodu, posebno kada kod urologa odlaze prvi put. Često nije problem samo strah od mogućeg nalaza, već i neizvesnost: kako izgleda pregled prostate, da li boli, da li je potrebna posebna priprema i šta će lekar zapravo raditi?

Jedna od najčešćih asocijacija jeste pregled prostate prstom. Međutim, pregled prostate nije samo digitorektalni pregled. Urološka procena najčešće počinje razgovorom o simptomima i zdravstvenom stanju, a u zavisnosti od razloga dolaska može obuhvatiti klinički pregled, ultrazvuk prostate i mokraćne bešike, kao i laboratorijske ili druge analize.

Ne mora svaki pacijent proći kroz iste preglede. Muškarac koji dolazi zbog slabog mlaza i otežanog mokrenja može zahtevati drugačiju procenu od pacijenta koji nema simptome i dolazi na kontrolni pregled.

Zato je dobro unapred znati kako se pripremiti za pregled prostate i šta možete očekivati u ordinaciji urologa. Sam pregled najčešće je mnogo jednostavniji nego što ga pacijent zamišlja pre dolaska.

Kada je potrebno pregledati prostatu?

Razlog za pregled prostate najčešće su promene u mokrenju, ali urološki pregled nije namenjen samo muškarcima koji već imaju izražene tegobe.

Kod nekih pacijenata pregled se radi zbog simptoma, kod drugih zbog praćenja ranije utvrđenih promena, dok se muškarci bez tegoba mogu javiti urologu radi individualne procene i razgovora o kontroli zdravlja prostate.

Simptomi zbog kojih treba zakazati pregled urologa

Promene u mokrenju mogu se razvijati postepeno. Zbog toga se muškarac često navikne na njih i dugo ih pripisuje godinama, većoj količini tečnosti ili „slabijoj bešici“.

Pregled urologa ima smisla zakazati ako se pojave:

• slabiji ili isprekidan mlaz mokraće;
• otežan početak mokrenja;
• potreba za naprezanjem tokom mokrenja;
• češće mokrenje tokom dana;
• učestalo buđenje noću zbog odlaska u toalet;
• iznenadna i teško odloživa potreba za mokrenjem;
• osećaj da mokraćna bešika nakon mokrenja nije potpuno ispražnjena;
• kapanje urina nakon završetka mokrenja;
• bol ili peckanje tokom mokrenja;
• bol ili nelagodnost u predelu karlice;
• krv u mokraći.

Slabiji mlaz, često mokrenje i otežano pražnjenje mokraćne bešike mogu biti povezani sa benignom hiperplazijom prostate (BHP), odnosno dobroćudnim uvećanjem prostate. Međutim, isti simptomi mogu imati i druge uzroke, među kojima su infekcije urinarnog trakta, prostatitis, problemi sa mokraćnom bešikom ili suženje mokraćne cevi.

Zbog toga simptomi sami po sebi nisu dovoljni za postavljanje dijagnoze. U tekstu Prvi simptomi uvećane prostate – kako ih prepoznati i kada se javiti urologu detaljnije smo objasnili koje promene mogu ukazivati na benignu hiperplaziju prostate i kada ih ne treba ignorisati.

Urolog pregledom procenjuje šta može biti uzrok tegoba i da li su potrebna dodatna ispitivanja.

Određeni simptomi zahtevaju i bržu procenu. Potpuna nemogućnost mokrenja, naročito kada je praćena bolom i osećajem pune mokraćne bešike, zahteva hitnu medicinsku pomoć. Krv u mokraći, povišena temperatura ili drhtavica uz probleme sa mokrenjem, kao i jak ili naglo nastao bol takođe nisu simptomi koje treba ignorisati.

Da li prostatu treba pregledati i kada nema simptoma?

Problemi sa prostatom ne moraju uvek u početku izazivati simptome. Zbog toga odsustvo promena u mokrenju nije jedini kriterijum prema kojem se određuje da li muškarac treba da razgovara sa urologom o kontroli prostate.

Kod muškaraca bez tegoba pristup je individualan. U obzir se uzimaju godine, opšte zdravstveno stanje, prethodni urološki nalazi, porodična anamneza i individualni faktori rizika.

Posebno je važno da lekar zna da li je kod bliskih krvnih srodnika postojao karcinom prostate, jer porodična anamneza može uticati na procenu rizika i plan kontrola.

U okviru procene urolog može preporučiti klinički pregled, odgovarajuće laboratorijske analize, uključujući PSA kada je indikovan, ili druge preglede.

Ne postoji jedan identičan raspored pregleda koji odgovara svakom muškarcu. Zato se odluka o tome kada započeti kontrole i koliko često ih ponavljati donosi u skladu sa individualnim rizikom i preporukom lekara.

Kako se pripremiti za pregled prostate?

Za pregled prostate najčešće nije potrebna komplikovana priprema. Ipak, korisno je unapred znati šta je planirano tokom posete urologu, jer se priprema može razlikovati u zavisnosti od toga da li će biti urađen samo klinički pregled ili i ultrazvuk prostate i mokraćne bešike.

Prilikom zakazivanja možete proveriti da li je potrebno doći sa punom bešikom i da li treba poneti prethodne medicinske nalaze.

Za sam pregled uglavnom nema potrebe menjati uobičajenu ishranu ili dnevne aktivnosti, osim ako lekar ili ordinacija nisu dali drugačije uputstvo zbog konkretnog ispitivanja.

Da li treba doći sa punom bešikom?

Ako je planiran ultrazvučni pregled urinarnog sistema, može biti potrebno da pacijent dođe sa punom mokraćnom bešikom.

Koju medicinsku dokumentaciju poneti?

Ako ste ranije bili kod urologa ili radili preglede prostate i urinarnog sistema, ponesite postojeću medicinsku dokumentaciju.

Korisni mogu biti:

• prethodni izveštaji urologa;
• raniji nalazi ultrazvuka prostate i mokraćne bešike;
• laboratorijski rezultati krvi i urina;
• raniji rezultati PSA, ako su rađeni;
• nalazi drugih uroloških ispitivanja;
• otpusne liste i dokumentacija o ranijem lečenju ili urološkim intervencijama.

Prethodni nalazi omogućavaju urologu da uporedi trenutno stanje sa ranijim rezultatima i proceni da li je tokom vremena došlo do promena.

Važno je da lekar zna i koje lekove i drugu terapiju trenutno koristite. Ako ne znate nazive i doze napamet, možete poneti spisak terapije ili fotografisati pakovanja lekova koje redovno uzimate.

Ako je ovo vaš prvi urološki pregled i nemate nikakvu prethodnu dokumentaciju, to nije problem niti razlog da odlažete odlazak kod urologa.

Da li je potrebna posebna priprema za digitorektalni pregled?

Za standardni digitorektalni pregled prostate, odnosno pregled prostate prstom kroz završni deo debelog creva, uglavnom nije potrebna posebna priprema.

Pacijent može normalno da jede i pije i nije potrebno da zbog samog pregleda bude natašte.

Takođe, za uobičajeni digitorektalni pregled najčešće nije potrebno raditi klistir niti uzimati laksativ. Uobičajena higijena i redovno pražnjenje creva su dovoljni, osim ako lekar iz nekog konkretnog razloga nije dao drugačije uputstvo.

Ako imate hemoroide, analnu fisuru, krvarenje, izražen bol ili neko drugo oboljenje završnog dela debelog creva, recite to urologu pre pregleda. Ova informacija je važna kako bi lekar procenio na koji način pregled može bezbedno da se obavi.

Nema potrebe da zbog nelagode ili pitanja o pripremi odlažete pregled. Ako niste sigurni šta treba da uradite pre dolaska, dovoljno je da to proverite prilikom zakazivanja – za većinu pacijenata priprema za pregled prostate je jednostavna.

Kako izgleda pregled prostate kod urologa?

Pregled prostate kod urologa ne počinje odmah fizičkim pregledom. Prvi korak je razgovor sa pacijentom, jer način na koji su se simptomi pojavili i menjali može lekaru dati važne informacije o mogućem uzroku problema.

Nakon razgovora sledi klinički pregled, a jedan njegov deo može biti digitorektalni pregled prostate. U zavisnosti od razloga dolaska i nalaza, pregled se može dopuniti ultrazvukom i drugim potrebnim ispitivanjima.

Zato ne postoji potpuno isti pregled za svakog pacijenta. Njegov obim zavisi od simptoma, godina, prethodnih nalaza, zdravstvenog stanja i razloga zbog kojeg se muškarac javio urologu.

Razgovor sa urologom – koja pitanja možete očekivati?

Ako kod urologa dolazite zbog problema sa mokrenjem, lekar će najpre želeti da sazna koje simptome imate, koliko dugo traju i da li su se vremenom menjali.

Može vas pitati koliko često mokrite tokom dana i koliko puta zbog mokrenja ustajete noću. Važno je opisati i kakav je mlaz mokraće – da li je postao slabiji nego ranije, da li je isprekidan i da li morate da čekate pre nego što mokrenje počne.

Urolog može pitati i:

• da li se naprežete da biste započeli ili završili mokrenje;
• da li nakon mokrenja imate osećaj da bešika nije potpuno prazna;
• da li imate iznenadnu potrebu za mokrenjem koju teško možete da odložite;
• da li se javlja kapanje urina nakon mokrenja;
• da li ste ikada imali period kada uopšte niste mogli da mokrite;
• da li imate peckanje ili bol tokom mokrenja;
• da li ste primetili krv u mokraći;
• da li ste ranije imali infekcije urinarnog trakta ili upalu prostate.

Pitanja o mokrenju pomažu urologu da proceni da li simptomi mogu biti povezani sa uvećanjem prostate i otežanim protokom urina, ali i da razmotri druge moguće uzroke.

Važne su i informacije o ranijim bolestima, operacijama i urološkim problemima, kao i o lekovima koje pacijent redovno koristi. Neki lekovi mogu uticati na mokrenje, pa urolog treba da ima uvid u postojeću terapiju.

Lekar može pitati i o porodičnoj anamnezi, naročito da li je kod bliskih krvnih srodnika bilo oboljenja prostate.

Nema potrebe da pacijent unapred pokušava da proceni koji je podatak važan, a koji nije. Čak i simptom koji na prvi pogled ne deluje povezan sa prostatom može pomoći lekaru da odluči šta treba dalje ispitati.

Klinički pregled

Nakon razgovora urolog prelazi na klinički pregled. Njegov obim zavisi od tegoba i razloga dolaska.

Lekar može pregledati i opipati stomak i donji deo stomaka. Kod muškarca koji ima izražene probleme sa mokrenjem na ovaj način se, između ostalog, može procenjivati da li postoji znatno ispunjena mokraćna bešika.

U zavisnosti od simptoma može biti potreban i pregled spoljašnjih genitalija. Cilj nije samo procena prostate, već sagledavanje drugih mogućih uzroka uroloških tegoba.

Kada je potrebno neposredno proceniti prostatu, radi se digitorektalni pregled.

Klinički pregled daje lekaru važne informacije, ali sam po sebi ne mora biti dovoljan da se utvrdi uzrok svih tegoba. Zato se nalaz povezuje sa simptomima, a prema potrebi i sa ultrazvukom, laboratorijskim analizama i drugim urološkim ispitivanjima.

Digitorektalni pregled prostate – kako se izvodi?

Digitorektalni pregled je deo pregleda koji kod muškaraca često izaziva najviše nelagode pre odlaska urologu. Kada pacijent unapred zna kako pregled prostate prstom izgleda, sam postupak obično je manje neizvestan.

Prostata se nalazi ispod mokraćne bešike, a njen zadnji deo nalazi se neposredno uz rektum. Upravo zbog tog anatomskog položaja urolog može kroz završni deo debelog creva da opipa deo prostate.

Pre pregleda lekar će objasniti pacijentu koji položaj treba da zauzme. Pregled se može obaviti dok pacijent leži na boku sa savijenim nogama ili u drugom položaju koji omogućava odgovarajući pristup.

Urolog stavlja rukavicu i na prst nanosi lubrikant. Zatim prst pažljivo uvodi kroz analni otvor u rektum i opipava prostatu kroz zid završnog dela debelog creva.

Sam digitorektalni pregled traje kratko, najčešće znatno kraće od razgovora i ostatka urološkog pregleda.

Tokom pregleda pacijent može osetiti pritisak i potrebu za pražnjenjem creva ili mokrenjem. To može biti neprijatno, ali sam postupak uobičajeno ne bi trebalo da izaziva izražen bol.

Šta lekar može da proceni pregledom prstom?

Digitorektalnim pregledom urolog može da proceni deo prostate koji je dostupan kroz rektum.

Lekar obraća pažnju na približnu veličinu, oblik, simetriju i konzistenciju prostate. Može proceniti i da li je prostata bolna na dodir i da li postoje tvrđe zone, čvorići ili druge nepravilnosti koje zahtevaju dalju dijagnostiku.

Određene karakteristike nalaza mogu pomoći u proceni stanja prostate, ali je važno razumeti ograničenja ove metode.

Digitorektalnim pregledom nije moguće opipati svaki deo prostate niti precizno izmeriti njen volumen. Takođe, samo na osnovu pregleda prstom nije moguće potvrditi ili isključiti sva oboljenja prostate.

Zbog toga se rezultat ne posmatra izolovano. Ako je potrebno preciznije odrediti veličinu prostate, proceniti mokraćnu bešiku ili utvrditi koliko urina ostaje nakon mokrenja, urolog može pregled dopuniti ultrazvukom. Druga ispitivanja određuju se prema simptomima i nalazu.

Digitorektalni pregled je, dakle, jedan deo urološke procene, a ne kompletna dijagnostika prostate.

Da li pregled prostate boli?

Jedno od najčešćih pitanja muškaraca koji prvi put odlaze urologu jeste da li pregled prostate boli. Strah od bola, ali i osećaj neprijatnosti zbog samog načina izvođenja digitorektalnog pregleda, može biti razlog da se odlazak lekaru odlaže.

Važno je razlikovati nelagodnost i pritisak od bola.

Tokom digitorektalnog pregleda pacijent može osetiti pritisak u predelu rektuma, kratkotrajnu nelagodnost ili nagon za pražnjenjem. Sam pregled traje kratko, a upotreba lubrikanta olakšava njegovo izvođenje.

Kod većine pacijenata pregled bi trebalo da bude podnošljiv i ne bi trebalo da izaziva jak bol.

Ipak, iskustvo nije isto kod svakog muškarca. Hemoroidi, analna fisura, zapaljenje ili druga bolna stanja u predelu rektuma mogu učiniti pregled neprijatnijim. Bolnost prostate takođe može biti značajan podatak za urologa.

Zato ne treba pokušavati da se bol „istrpi“. Ako tokom pregleda osetite izražen bol, odmah to recite lekaru. Urolog može prilagoditi pregled, prekinuti ga ako je potrebno i proceniti zbog čega se bol javlja.

Nelagodnost zbog samog pregleda je razumljiva, ali digitorektalni pregled je kratak medicinski postupak. Znanje o tome šta će se dogoditi, kako se pregled izvodi i koliko traje često može smanjiti neizvesnost koja postoji pre prvog odlaska kod urologa.

Kako izgleda ultrazvučni pregled prostate?

Ultrazvuk je čest deo urološke procene muškaraca koji imaju probleme sa mokrenjem ili kod kojih je potrebno proceniti veličinu prostate i stanje mokraćne bešike.

Pregled je neinvazivan i ne koristi jonizujuće zračenje. U zavisnosti od toga šta je potrebno proceniti, prostata i urinarni sistem mogu se pregledati na različite načine. Kod muškaraca koji dolaze zbog simptoma kao što su slabiji mlaz, često mokrenje ili osećaj nepotpunog pražnjenja, često se radi ultrazvuk preko stomaka.

Ultrazvučni pregled dopunjuje informacije dobijene razgovorom i kliničkim pregledom. Posebno je koristan jer omogućava procenu ne samo prostate već i mokraćne bešike i, kada je potrebno, količine urina koja u njoj ostaje nakon mokrenja.

Ultrazvuk prostate preko stomaka

Ultrazvuk prostate preko stomaka, odnosno transabdominalni ultrazvuk, izvodi se tako što pacijent leži na leđima, a lekar ultrazvučnom sondom prelazi preko donjeg dela stomaka. Na kožu se prethodno nanosi gel koji omogućava prenos ultrazvučnih talasa i dobijanje slike na monitoru.

Sam pregled nije bolan. Pacijent može osećati blagi pritisak sonde na stomak, a ako je došao sa punom bešikom, najveću neprijatnost obično predstavlja upravo potreba za mokrenjem.

Puna mokraćna bešika omogućava bolji prikaz prostate i određenih struktura urinarnog sistema pri pregledu preko stomaka. 

Zbog toga je prilikom zakazivanja pregleda urologa sa ultrazvukom korisno proveriti da li je potrebno doći sa punom bešikom.

Šta se vidi na ultrazvuku prostate i mokraćne bešike?

Ultrazvukom preko stomaka lekar može proceniti veličinu i približan volumen prostate, kao i određene karakteristike njenog izgleda koje su dostupne ovom metodom.

Zato se ultrazvučni nalaz povezuje sa simptomima koje pacijent opisuje i drugim rezultatima pregleda.

Ultrazvuk omogućava i procenu mokraćne bešike. Lekar može sagledati njenu ispunjenost i zid, a u okviru ultrazvučnog pregleda urinarnog sistema prema potrebi se mogu procenjivati i druge dostupne strukture.

Kod muškaraca sa simptomima benigne hiperplazije prostate posebno je važno pitanje da li se mokraćna bešika nakon mokrenja dovoljno dobro prazni. Upravo zbog toga se ultrazvuk često koristi za merenje rezidualnog urina.

Šta je rezidualni urin i zašto se meri posle mokrenja?

Rezidualni urin je količina mokraće koja ostane u mokraćnoj bešici nakon što pacijent završi mokrenje.

Da bi se procenio, pacijent mokri, a zatim se ubrzo nakon toga ultrazvukom proverava koliko je urina ostalo u bešici.

Ovaj podatak je važan zato što osećaj pacijenta i stvarno pražnjenje bešike ne moraju uvek biti isti. Muškarac može imati utisak da je mokrenje završeno, a da određena količina urina ipak ostaje u mokraćnoj bešici. Sa druge strane, osećaj nepotpunog pražnjenja ne znači automatski da postoji velika količina rezidualnog urina.

Kod uvećane prostate može doći do povećanog otpora protoku urina kroz mokraćnu cev. Mokraćna bešika tada mora da uloži veći napor da bi izbacila urin, a kod nekih pacijenata vremenom može doći do otežanog potpunog pražnjenja.

Ipak, prisustvo rezidualnog urina ne dokazuje samo po sebi da je uzrok uvećana prostata. Na pražnjenje bešike mogu uticati i drugi faktori, zbog čega urolog ovaj podatak tumači zajedno sa simptomima i ostalim nalazima.

Merenje rezidualnog urina može pomoći u proceni koliko problemi sa mokrenjem zaista utiču na funkciju mokraćne bešike i da li su potrebna dodatna ispitivanja ili lečenje.

Da li je transrektalni ultrazvuk potreban svakom pacijentu?

Transrektalni ultrazvuk prostate nije automatski deo svakog pregleda kod urologa.

Kod ovog pregleda posebna ultrazvučna sonda uvodi se kroz rektum, što omogućava detaljniji prikaz prostate nego kod pregleda preko stomaka. Međutim, to ne znači da je takav pregled potreban svakom muškarcu koji ima simptome uvećane prostate ili dolazi na rutinsku urološku procenu.

Da li će transrektalni ultrazvuk biti potreban zavisi od razloga pregleda, prethodnih nalaza i toga koje informacije urolog treba da dobije.

Kod mnogih pacijenata koji dolaze zbog promena u mokrenju početna procena može uključivati razgovor, klinički pregled i ultrazvuk preko stomaka. Ako postoji razlog za detaljniju procenu prostate, urolog će objasniti koje dodatno ispitivanje preporučuje i zbog čega.

Da li su posle pregleda potrebne dodatne analize?

Ne postoji isti paket analiza koji treba uraditi svakom muškarcu nakon pregleda prostate.

Dodatna ispitivanja određuju se prema razlogu dolaska, simptomima, godinama, zdravstvenoj istoriji i nalazima dobijenim tokom urološkog i ultrazvučnog pregleda.

Nekada su razgovor, klinički pregled i ultrazvuk dovoljni za početnu procenu. U drugim situacijama potrebno je dodatno proveriti urin, izmeriti protok mokraće ili uraditi druge laboratorijske i dijagnostičke preglede.

Analiza urina i urinokultura

Analiza urina može biti važna kada pacijent ima simptome poput učestalog mokrenja, peckanja, bola ili drugih promena koje mogu ukazivati na problem u urinarnom traktu.

Nalaz urina može pomoći u otkrivanju znakova infekcije, prisustva krvi i drugih promena koje mogu biti značajne za dalju dijagnostiku.

Ako postoji sumnja na bakterijsku infekciju urinarnog trakta, lekar može preporučiti urinokulturu. Njome se proverava prisustvo bakterija u urinu i, kada se bakterija izoluje, njena osetljivost na antibiotike.

Ove analize su važne i zato što simptomi infekcije urinarnog trakta i problemi povezani sa prostatom ponekad mogu biti slični. Često i urgentno mokrenje, na primer, nije dovoljno da se zaključi da je uzrok uvećana prostata.

Uroflowmetrija – merenje protoka urina

Kod muškaraca koji imaju slab, spor ili isprekidan mlaz, urolog može preporučiti uroflowmetriju.

To je jednostavno ispitivanje kojim se meri protok urina tokom mokrenja. Pacijent mokri u poseban uređaj koji beleži podatke o količini izlučenog urina i karakteristikama njegovog protoka.

Na osnovu dobijenih rezultata lekar može objektivnije proceniti kako urin izlazi iz mokraćne bešike. To je korisno jer pacijent može primetiti da mu je mlaz slabiji nego ranije, ali uroflowmetrija omogućava da se protok i izmeri.

Smanjen protok može biti povezan sa preprekom na izlazu iz mokraćne bešike, kakva može postojati kod benigne hiperplazije prostate. Međutim, slab protok može imati i druge uzroke, uključujući promene u funkciji same mokraćne bešike.

Zbog toga rezultat uroflowmetrije nije dijagnoza sam za sebe. Često se posmatra zajedno sa simptomima, ultrazvučnim nalazom i količinom rezidualnog urina.

Kada su potrebna dodatna ispitivanja?

Ako početni pregled pokaže da je potrebno detaljnije ispitivanje, urolog će preporučiti dijagnostiku prema konkretnom nalazu.

To može uključivati dodatne laboratorijske analize, PSA kada za njega postoji indikacija, funkcionalna ispitivanja mokrenja ili druge dijagnostičke metode.

Koji će pregled biti potreban zavisi od pitanja na koje treba odgovoriti. Kod jednog pacijenta cilj može biti da se utvrdi zbog čega je protok urina oslabljen, kod drugog da se proceni zašto se mokraćna bešika ne prazni potpuno, dok kod trećeg određeni nalaz može zahtevati dodatnu procenu same prostate.

Zato dodatna dijagnostika ne znači automatski da je tokom prvog pregleda otkriven ozbiljan problem. Njena svrha je da lekar dobije informacije koje početnim pregledom nije moguće pouzdano dobiti i na osnovu njih odluči da li je potrebno praćenje, lečenje ili dalje ispitivanje.

Koliko traje pregled prostate?

Trajanje pregleda prostate zavisi od toga šta sve urološka procena obuhvata. Sam digitorektalni pregled prostate traje kratko, obično znatno kraće od razgovora sa urologom i ostatka pregleda.

Kompletan urološki pregled zahteva više vremena. Pre fizičkog pregleda lekar razgovara sa pacijentom o simptomima, njihovom trajanju, načinu mokrenja, prethodnim bolestima i terapiji. Ako je planiran i ultrazvuk prostate i mokraćne bešike, potrebno je vreme i za ultrazvučnu procenu.

Pregled može trajati duže kada se proverava rezidualni urin, jer je tada potrebno da pacijent nakon prve ultrazvučne procene mokri, a zatim se ponavlja pregled mokraćne bešike.

Zbog toga ne postoji jedno tačno trajanje koje važi za svakog pacijenta. Važnije je razlikovati kratak digitorektalni pregled od kompletnog pregleda kod urologa, koji obuhvata razgovor, kliničku procenu i, kada je potrebno, ultrazvuk ili dodatna ispitivanja.

Šta se može utvrditi pregledom prostate?

Pregled prostate može pružiti važne informacije o njenoj veličini i karakteristikama, ali i pomoći u proceni mogućeg uzroka problema sa mokrenjem.

Nalazi dobijeni razgovorom, kliničkim i digitorektalnim pregledom i ultrazvukom posmatraju se zajedno. Na taj način urolog može proceniti da li postoje znaci uvećanja prostate, promene koje mogu odgovarati zapaljenju ili nalazi zbog kojih je potrebno nastaviti dijagnostiku.

Važno je, međutim, da jedan pregled ne može sam da potvrdi ili isključi sva oboljenja prostate. Kada postoji razlog, urolog će preporučiti dodatne analize ili dijagnostičke postupke.

Uvećana prostata

Jedan od čestih nalaza kod muškaraca srednje i starije životne dobi jeste benigna hiperplazija prostate (BHP), odnosno dobroćudno uvećanje prostate.

Digitorektalnim pregledom lekar može steći približan utisak o veličini prostate, dok se ultrazvukom njen volumen može preciznije proceniti.

Ipak, podatak da je prostata uvećana nije dovoljan da objasni sve simptome niti da odredi način lečenja.

Zato urologa ne zanima samo koliko je prostata velika. Važno je i kakve simptome pacijent ima, kakav je mlaz mokraće, da li se mokraćna bešika potpuno prazni i postoji li značajna količina rezidualnog urina.

Drugim rečima, nalaz uvećane prostate dobija pravi značaj tek kada se poveže sa funkcijom mokrenja i tegobama pacijenta.

Upala prostate

Određeni simptomi i nalaz mogu ukazati i na mogućnost prostatitisa, odnosno upale prostate.

Tegobe mogu uključivati bol ili nelagodnost u predelu karlice, probleme sa mokrenjem, peckanje ili bol pri mokrenju, učestalu potrebu za odlaskom u toalet, a kod nekih oblika prostatitisa mogu se javiti i povišena temperatura i opšti simptomi infekcije.

Tokom digitorektalnog pregleda prostata kod određenih zapaljenskih stanja može biti bolna ili osetljiva, ali se dijagnoza prostatitisa ne postavlja samo na osnovu toga.

U zavisnosti od simptoma, urolog može preporučiti analizu urina, urinokulturu ili druga potrebna ispitivanja kako bi se utvrdio uzrok tegoba.

Posebno je važno javiti se lekaru ako su problemi sa mokrenjem praćeni temperaturom, drhtavicom, izraženim bolom ili naglim pogoršanjem opšteg stanja.

Promene koje zahtevaju dodatnu dijagnostiku

Tokom pregleda urolog ponekad može pronaći promenu koju nije moguće dovoljno objasniti samo kliničkim ili ultrazvučnim nalazom.

Na digitorektalnom pregledu to, na primer, može biti promena u konzistenciji prostate, izražena asimetrija ili nepravilnost koju lekar želi dodatno da ispita. I određeni simptomi, laboratorijski rezultati ili ultrazvučni nalaz mogu biti razlog za nastavak dijagnostike.

Takav nalaz nije sam po sebi konačna dijagnoza.

Digitorektalnim pregledom nije moguće opipati svaki deo prostate, a ni ultrazvuk ne može samostalno potvrditi ili isključiti sva oboljenja. Zbog toga urolog, kada postoji medicinski razlog, određuje koje je dodatno ispitivanje potrebno.

Cilj pregleda prostate nije da se jednim postupkom dobije odgovor na svako moguće pitanje, već da se proceni stanje prostate i urinarnog sistema i prepozna kada postoji razlog za dalju dijagnostiku.

Šta ako se utvrdi uvećana prostata?

Nalaz uvećane prostate ne znači automatski da je potrebno započeti terapiju lekovima, a još manje da je potrebna operacija.

Benigna hiperplazija prostate može postojati i kod muškarca koji ima veoma blage simptome ili gotovo nikakve tegobe. Zato se odluka o daljem postupanju ne donosi samo prema dimenzijama prostate na ultrazvuku.

Urolog uzima u obzir:

• koliko su izraženi prvi simptomi uvećane prostate i kako se menjaju;
• koliko tegobe utiču na san i svakodnevni život;
• da li je mlaz urina oslabljen;
• da li postoji otežano mokrenje;
• koliko dobro se mokraćna bešika prazni;
• da li nakon mokrenja ostaje značajna količina rezidualnog urina;
• da li postoje komplikacije ili drugi nalazi koji utiču na odluku o lečenju.

Kod blagih simptoma nekada je dovoljno praćenje i prilagođavanje određenih životnih navika. Kada tegobe postanu izraženije, urolog može preporučiti terapiju za uvećanu prostatu, pri čemu se izbor lečenja prilagođava konkretnom pacijentu.

Operativno lečenje razmatra se tek kada za njega postoje odgovarajuće indikacije – na primer, kada simptomi značajno utiču na kvalitet života, terapija ne daje odgovarajući rezultat ili postoje određene komplikacije.

Jedna od mogućnosti kod odabranih pacijenata jeste laserska operacija prostate. Da li je pacijent kandidat za takav zahvat zavisi od urološkog nalaza, veličine i anatomije prostate, problema koje uvećana prostata izaziva, prethodnog lečenja i drugih faktora.

Zato je korisno odvojeno objasniti kada se preporučuje laserska operacija prostate, umesto svako uvećanje prostate automatski povezivati sa operacijom.

Ako se utvrdi da je operativno lečenje odgovarajući izbor, slede razgovor sa urologom i priprema za lasersku operaciju prostate, a nakon intervencije i period oporavka nakon operacije prostate.

Put od prvih simptoma do eventualnog operativnog lečenja, dakle, nije isti za svakog muškarca. Pregled prostate služi upravo tome da se utvrdi šta se dešava i koji je sledeći korak opravdan za konkretnog pacijenta.

Najčešća pitanja o pregledu prostate