Prvi simptomi uvećane prostate – kako ih prepoznati i kada se javiti urologu?

Prvi simptomi uvećane prostate često se pojavljuju postepeno. Muškarac može primetiti da češće odlazi u toalet, da je počeo da ustaje tokom noći zbog mokrenja ili da mlaz urina više nije jak kao ranije. Pošto se promene ne događaju odjednom, lako ih je pripisati godinama, većoj količini popijene tečnosti, hladnom vremenu ili jednostavno „slabijoj bešici“.

Iza ovih tegoba, međutim, može stajati benigna hiperplazija prostate (BHP), što je dobroćudno uvećanje prostate koje postaje češće sa starenjem muškarca. Kako se prostata nalazi oko početnog dela mokraćne cevi, njeno uvećanje može povećati otpor protoku urina i otežati pražnjenje mokraćne bešike.

Među prvim znacima mogu biti češće i noćno mokrenje, slabiji ili isprekidan mlaz, čekanje da mokrenje počne, iznenadna potreba za mokrenjem i osećaj da bešika nakon odlaska u toalet nije potpuno prazna.

Važno je, međutim, znati da veličina prostate i intenzitet simptoma ne moraju biti proporcionalni. Veća prostata ne mora uvek izazivati izražene tegobe, dok kod nekih muškaraca i manje uvećanje može značajno uticati na mokrenje. Zato se problem ne procenjuje samo prema veličini prostate, već prema simptomima, urološkom nalazu i tome koliko dobro se mokraćna bešika prazni.

Uz ovu temu, preporučujemo da pročitate i tekst: Koje simptome ne treba ignorisati pre odlaska kod urologa?

Koji su prvi simptomi uvećane prostate?

Simptomi benigne hiperplazije prostate najčešće su povezani sa promenama u mokrenju. Neki nastaju zato što je protok urina kroz mokraćnu cev otežan, dok su drugi povezani sa načinom na koji mokraćna bešika reaguje na dugotrajan povećani otpor.

Prvi simptomi mogu uključivati:

• potrebu za češćim mokrenjem;
• ustajanje tokom noći zbog mokrenja;
• slabiji ili isprekidan mlaz urina;
• otežano započinjanje mokrenja;
• iznenadnu i snažnu potrebu za odlaskom u toalet;
• osećaj nepotpunog pražnjenja mokraćne bešike;
• potrebu za naprezanjem da bi mokrenje počelo ili se nastavilo.

Ne mora svaki muškarac imati sve ove simptome. Kod nekoga će prvi znak biti noćno mokrenje, dok će drugi najpre primetiti slabiji mlaz ili da mu je potrebno više vremena da isprazni bešiku.

Češća potreba za mokrenjem

Jedna od prvih promena može biti utisak da je potrebno odlaziti u toalet češće nego ranije, iako se količina unesene tečnosti nije značajno promenila.

Učestalo mokrenje samo po sebi ne znači da je prostata uvećana, jer može imati i druge uzroke. Međutim, kada se javlja zajedno sa slabijim mlazom, noćnim mokrenjem, otežanim početkom mokrenja ili osećajem nepotpunog pražnjenja, predstavlja razlog da se proveri stanje prostate i urinarnog trakta.

Noćno mokrenje – učestalo buđenje zbog odlaska u toalet

Potreba da se tokom noći ustaje zbog mokrenja naziva se nokturija. Muškarac može najpre primetiti da se budi jednom, a zatim da odlasci u toalet postaju učestaliji i počinju da remete san.

Nokturija može biti jedan od simptoma benigne hiperplazije prostate, ali nije specifična samo za bolesti prostate. Na noćno mokrenje mogu uticati količina i vreme unosa tečnosti, određeni lekovi i druga zdravstvena stanja.

Zato učestalo noćno mokrenje treba posmatrati zajedno sa ostalim simptomima i, ukoliko traje ili se pogoršava, razgovarati sa lekarom o mogućem uzroku.

Slabiji ili isprekidan mlaz mokraće

Promena jačine mlaza često se razvija toliko postepeno da je muškarac dugo ne doživljava kao problem. Može primetiti da mlaz više nije snažan kao ranije, da mokrenje traje duže ili da se mlaz tokom pražnjenja bešike prekida pa ponovo nastavlja.

Kod benigne hiperplazije prostate povećan otpor u području mokraćne cevi može otežavati izlazak urina iz bešike. Kako problem napreduje, slabiji mlaz može postati sve primetniji.

Otežan početak mokrenja

Muškarac oseća potrebu da mokri, ali nakon dolaska u toalet urin ne počinje odmah da izlazi. Potrebno je sačekati nekoliko trenutaka ili se dodatno koncentrisati i napregnuti da bi mokrenje počelo.

Ovaj simptom se može pojaviti kada postoji povećan otpor protoku urina. Ako se ponavlja, naročito zajedno sa slabim mlazom i osećajem nepotpunog pražnjenja, ne treba ga prihvatiti samo kao očekivanu posledicu godina.

Iznenadna i jaka potreba za mokrenjem

Simptomi uvećane prostate ne odnose se samo na teško započinjanje mokrenja. Kod nekih muškaraca javlja se urgentno mokrenje, što je iznenadan i snažan nagon zbog kojeg imaju osećaj da moraju odmah da pronađu toalet.

To može značajno uticati na svakodnevni život. Putovanje, sastanak, šetnja ili boravak na mestu na kojem toalet nije lako dostupan mogu početi da stvaraju nelagodnost i nesigurnost.

Ukoliko se snažan nagon ponavlja, posebno u kombinaciji sa drugim promenama u mokrenju, potrebno je utvrditi njegov uzrok.

Osećaj da bešika nije potpuno ispražnjena

Nakon mokrenja muškarac može imati utisak da je deo urina ostao u mokraćnoj bešici ili da bi vrlo brzo mogao ponovo da mokri.

Osećaj nepotpunog pražnjenja ne mora uvek značiti da je u bešici zaista ostala velika količina urina. Zbog toga se, kada je potrebno, tokom urološke procene može proveriti rezidualni urin, količina mokraće koja ostane u bešici nakon mokrenja.

Dugotrajnije nepotpuno pražnjenje važno je prepoznati jer zadržavanje veće količine urina može povećati rizik od daljih problema sa mokraćnim sistemom.

Naprezanje tokom mokrenja

Ako urin teško prolazi, muškarac može početi da koristi trbušne mišiće i da se napreže kako bi započeo ili održao mokrenje.

Takvo ponašanje vremenom može postati toliko uobičajeno da ga pacijent više i ne registruje kao simptom. Međutim, normalno mokrenje ne bi trebalo redovno da zahteva snažno napinjanje.

Potreba za naprezanjem, naročito kada je praćena slabim mlazom i produženim mokrenjem, razlog je za urološku procenu.

Kako se simptomi uvećane prostate menjaju kako problem napreduje?

Benigna hiperplazija prostate ne napreduje kod svakog muškarca istom brzinom. Kod nekih simptomi godinama ostaju blagi i relativno stabilni, dok se kod drugih postepeno pojačavaju i počinju ozbiljnije da utiču na svakodnevni život.

Zato nije presudno samo koliko je prostata uvećana. Važno je pratiti kako se simptomi menjaju, koliko ometaju svakodnevne aktivnosti i da li se mokraćna bešika adekvatno prazni.

Kada blage smetnje počinju da utiču na svakodnevni život?

U početku muškarac često prilagođava svoje navike simptomima, a da toga nije potpuno svestan. Ode u toalet „za svaki slučaj“ pre izlaska iz kuće, manje pije pred put, proverava gde se nalazi toalet ili prihvata nekoliko noćnih buđenja kao nešto što dolazi sa godinama.

Upravo je uticaj simptoma na kvalitet života jedan od važnih elemenata procene benigne hiperplazije prostate.

Ako noćno mokrenje redovno prekida san, hitna potreba za mokrenjem ograničava aktivnosti ili pražnjenje bešike postaje sve sporije i napornije, više se ne radi samo o blagoj promeni koju pacijent povremeno primećuje.

Pregled ne treba odlagati do trenutka kada tegobe postanu nepodnošljive.

Pogoršanje mlaza i sve teže pražnjenje bešike

Kako se otpor protoku urina povećava, mlaz može postajati slabiji, mokrenje duže, a potreba za naprezanjem izraženija. Pacijent može imati sve jači osećaj da se bešika nije potpuno ispraznila.

Mokraćna bešika u početku može da kompenzuje povećani otpor snažnijim kontrakcijama. Ako takvo stanje traje dugo, njena funkcija može da se promeni, zbog čega je važno problem proceniti pre nego što dođe do ozbiljnijih posledica.

Jedan od pokazatelja problema može biti povećana količina rezidualnog urina nakon mokrenja. To se ne može pouzdano proceniti samo na osnovu osećaja pacijenta, već se po potrebi proverava tokom urološkog pregleda.

Zadržavanje mokraće kao moguća komplikacija

Kod izraženije opstrukcije može doći do retencije urina, odnosno nemogućnosti da se mokraćna bešika normalno isprazni.

Akutna retencija urina nastaje kada muškarac, uprkos snažnom nagonu i punoj bešici, ne može da mokri. Bešika postaje bolno napeta i ovakvo stanje zahteva hitnu medicinsku procenu i zbrinjavanje.

Postoji i hronično zadržavanje urina, koje može nastajati postepeno. Bešika se ne prazni potpuno, a veća količina rezidualnog urina ostaje nakon mokrenja. Pacijent pritom ne mora uvek imati dramatične simptome.

Dugotrajno otežano pražnjenje mokraćne bešike zato nije problem koji treba godinama ignorisati. U određenim slučajevima može biti povezano sa ponavljanim urinarnim infekcijama, stvaranjem kamena u bešici i oštećenjem funkcije urinarnog sistema.

Cilj pregleda nije da se svaki muškarac sa prvim simptomima odmah usmeri ka operativnom lečenju, već da se na vreme utvrdi uzrok tegoba, proceni njihov intenzitet i proveri da li uvećana prostata već utiče na normalno pražnjenje mokraćne bešike.

Pre nego što se prepustite zabrinutosti i pretpostavkama, predlažemo da pogledate naš vodiš Testirajte vašu prostatu. 

Da li učestalo noćno mokrenje znači da je prostata uvećana?

Ustajanje tokom noći zbog potrebe za mokrenjem, odnosno nokturija, može biti jedan od prvih simptoma uvećane prostate. Ipak, samo na osnovu noćnog mokrenja ne može se zaključiti da muškarac ima benignu hiperplaziju prostate.

Potreba za mokrenjem tokom noći može biti povezana sa većim unosom tečnosti u večernjim satima, naročito kafe i alkohola, upotrebom određenih lekova, promenama u funkciji mokraćne bešike, ali i drugim zdravstvenim stanjima. Zbog toga je važno posmatrati da li se uz nokturiju pojavljuju i druge promene u mokrenju.

Na uvećanu prostatu može se više posumnjati kada se uz noćno mokrenje javljaju slabiji mlaz urina, otežan početak mokrenja, naprezanje, učestalo mokrenje tokom dana, snažan nagon za mokrenjem ili osećaj da mokraćna bešika nije potpuno ispražnjena.

Važno je i koliko često noćno mokrenje remeti san i svakodnevno funkcionisanje. Povremeno ustajanje nakon većeg unosa tečnosti pred spavanje nije isto što i redovno buđenje nekoliko puta svake noći.

Ako se broj noćnih odlazaka u toalet povećava, problem traje ili počinje da remeti kvalitet sna, korisno je utvrditi zbog čega se to događa, umesto automatski ga pripisati godinama.

Urološki pregled može pomoći da se proceni da li su tegobe povezane sa benignom hiperplazijom prostate ili treba razmotriti druge moguće uzroke.

Da li slab mlaz mokraće znači problem sa prostatom?

Slabiji mlaz mokraće čest je simptom kod muškaraca sa benignom hiperplazijom prostate, ali ni on sam po sebi nije dovoljan za postavljanje dijagnoze.

Muškarac može primetiti da mlaz više nema snagu kao ranije, da urin izlazi sporije, da se mlaz prekida ili da je potrebno znatno više vremena da bi se bešika ispraznila. Promena se često razvija postepeno, pa pacijent tek nakon dužeg vremena shvati koliko se način mokrenja promenio.

Slab protok urina može biti povezan sa preprekom na njegovom putu, ali i sa drugim poremećajima mokraćnog sistema. Zbog toga je važno utvrditi uzrok, posebno kada se simptom pogoršava ili se pojavljuje zajedno sa drugim urinarnim tegobama.

Zašto uvećana prostata otežava mokrenje?

Prostata je žlezda koja se nalazi neposredno ispod mokraćne bešike i okružuje početni deo mokraćne cevi, kanala kroz koji urin izlazi iz bešike.

Kada se tkivo prostate uvećava, može doći do povećanja otpora protoku urina kroz ovaj deo mokraćne cevi. Mokraćna bešika tada mora snažnije da se kontrahuje kako bi potisnula urin.

U početku bešika može uspešno da nadoknađuje povećani otpor, pa muškarac primećuje samo blage promene. Vremenom se mogu pojaviti slabiji mlaz, duže mokrenje, čekanje da urin počne da izlazi, prekidanje mlaza i potreba za naprezanjem.

Ukoliko se bešika ne prazni dovoljno dobro, nakon mokrenja može ostajati određena količina urina, rezidualni urin. Pacijent može imati osećaj da bešika nije potpuno prazna ili potrebu da ubrzo ponovo ode u toalet.

Važno je ponovo naglasiti da stepen otežanog mokrenja ne zavisi samo od ukupne veličine prostate. Položaj i način na koji je tkivo uvećano, kao i funkcija mokraćne bešike, takođe mogu uticati na intenzitet simptoma.

Zato dva muškarca sa sličnom veličinom prostate ne moraju imati ni približno iste probleme sa mokrenjem.

Kada promena mlaza zahteva urološki pregled?

Jednokratna promena u mokrenju ne mora odmah značiti bolest prostate. Međutim, ako slabiji mlaz traje, postepeno se pogoršava ili počinje da otežava normalno pražnjenje mokraćne bešike, potrebno je utvrditi uzrok.

Posebno je važno zakazati urološki pregled ako se uz slab mlaz javljaju:

• čekanje da mokrenje počne;
• prekidanje mlaza tokom mokrenja;
• potreba za naprezanjem;
• osećaj nepotpunog pražnjenja bešike;
• često ili urgentno mokrenje;
• učestalo ustajanje tokom noći;
• kapanje urina nakon završetka mokrenja.

Urolog na osnovu razgovora sa pacijentom, pregleda i potrebne dijagnostike može proceniti da li je uzrok benigna hiperplazija prostate i koliko ona utiče na protok urina i pražnjenje mokraćne bešike.

Ako muškarac uopšte ne može da mokri, naročito ako oseća jak nagon, bol i napetost u donjem delu stomaka, ne treba čekati redovan termin kod urologa. Nemogućnost mokrenja može predstavljati akutnu retenciju urina i zahteva hitnu medicinsku procenu.

Uvećana prostata ili nešto drugo – da li isti simptomi mogu imati drugi uzrok?

Često mokrenje, slabiji mlaz, peckanje, iznenadna potreba za odlaskom u toalet ili otežano pražnjenje mokraćne bešike mogu ukazivati na benignu hiperplaziju prostate, ali nisu simptomi koji se javljaju isključivo kod uvećane prostate.

Slične tegobe mogu pratiti različita oboljenja urinarnog sistema, zbog čega se uzrok ne može pouzdano utvrditi samo na osnovu simptoma.

Na primer, infekcija urinarnog trakta može izazvati učestalo i urgentno mokrenje, peckanje ili bol prilikom mokrenja, a mogu se javiti i promena izgleda ili mirisa mokraće i povišena temperatura.

Prostatitis, odnosno zapaljenje prostate, takođe može biti praćen problemima sa mokrenjem. U zavisnosti od oblika prostatitisa, mogu se javiti bol ili nelagodnost u predelu karlice, bolno mokrenje, učestala potreba za mokrenjem i drugi simptomi.

Problemi mogu nastati i zbog suženja mokraćne cevi, koje može otežati protok urina i dovesti do slabijeg ili isprekidanog mlaza. Određeni poremećaji funkcije mokraćne bešike mogu, sa druge strane, izazivati učestalo mokrenje, snažan nagon ili probleme sa njenim pražnjenjem.

Na simptome donjeg urinarnog trakta mogu uticati i druga urološka ili neurološka stanja, pojedini lekovi i bolesti koje menjaju stvaranje ili izlučivanje urina.

Zato simptomi poput slabog mlaza, nokturije ili čestog mokrenja mogu biti razlog da se posumnja na uvećanu prostatu, ali sami po sebi nisu dijagnoza benigne hiperplazije prostate.

Posebno je važno ne pokušavati samostalno zaključiti uzrok samo prema jednom simptomu. Urolog posmatra celokupnu sliku: koje tegobe postoje, koliko dugo traju, kako su se menjale, koliko utiču na svakodnevni život i šta pokazuju pregled i potrebna dijagnostika.

Isto tako, pojava novih ili drugačijih simptoma kod muškarca kome je već ranije utvrđena uvećana prostata ne znači automatski da je za njih odgovorna prostata. Ako se, na primer, iznenada pojave izraženo peckanje, temperatura ili krv u mokraći, potrebno je proveriti uzrok umesto sve pripisati postojećoj benignoj hiperplaziji.

Kada simptomi uvećane prostate zahtevaju pregled urologa?

Kod blagih simptoma muškarci često odlažu pregled jer su se na promene postepeno navikli. Slabiji mlaz, jedno ili više noćnih ustajanja ili češći odlasci u toalet mogu vremenom postati „novo normalno“.

Međutim, nije potrebno čekati da mokrenje postane veoma otežano da bi se zakazao pregled urologa.

Ranija procena omogućava da se utvrdi da li je uzrok tegoba zaista uvećana prostata, koliko simptomi utiču na mokrenje i da li se mokraćna bešika pravilno prazni. Na osnovu toga može se proceniti da li je dovoljno praćenje, da li je potrebno lečenje ili treba uraditi dodatnu dijagnostiku.

Kada ne treba odlagati pregled?

Urološki pregled ima smisla zakazati kada promene u mokrenju traju, ponavljaju se ili se postepeno pogoršavaju.

Posebno ga ne treba odlagati ako muškarac primećuje:

• sve slabiji ili isprekidan mlaz mokraće;
• otežan početak mokrenja;
• potrebu za naprezanjem da bi mokrio;
• osećaj da mokraćna bešika nije potpuno ispražnjena;
• sve češće mokrenje tokom dana;
• učestalo buđenje tokom noći zbog mokrenja;
• iznenadnu potrebu za mokrenjem koju je teško odložiti;
• kapanje urina nakon završetka mokrenja;
• postepeno pogoršavanje već postojećih tegoba.

Razlog za pregled nije samo intenzitet pojedinačnog simptoma. Važno je i koliko problemi sa mokrenjem menjaju svakodnevni život.

Ako muškarac počinje da planira putovanja prema dostupnosti toaleta, izbegava da pije tečnost pre izlaska iz kuće, redovno prekida san zbog mokrenja ili mu je potrebno sve više vremena da isprazni bešiku, tegobe već utiču na kvalitet života čak i ako ih ne opisuje kao „jake“.

Pregled urologa je važan i zato što intenzitet simptoma ne pokazuje uvek pouzdano koliko je problem izražen. Moguće je da se pacijent navikne na postepeno pogoršanje, dok mokraćna bešika sve teže uspeva da se potpuno isprazni.

Koji simptomi zahtevaju hitnu procenu lekara?

Postoje situacije u kojima ne treba čekati redovno zakazan urološki pregled.

Potpuna nemogućnost mokrenja uz punu bešiku, snažan nagon, bol ili napetost u donjem delu stomaka može ukazivati na akutnu retenciju urina. Takvo stanje zahteva hitnu medicinsku procenu i zbrinjavanje.

Hitniju procenu zahtevaju i drugi izraženi ili naglo nastali simptomi, naročito:

• vidljiva krv u mokraći, posebno ako je obilnija ili praćena ugrušcima;
• povišena temperatura ili drhtavica uz probleme sa mokrenjem;
• jak ili naglo nastao bol;
• naglo značajno pogoršanje mokrenja;
• izrazito loše opšte stanje uz urinarne tegobe.

Krv u mokraći posebno ne treba automatski pripisivati benignoj hiperplaziji prostate. Ona može imati različite uzroke i potrebno je utvrditi odakle potiče.

Slično važi za temperaturu i jak bol. Oni nisu tipični „prvi simptomi uvećane prostate“ koje treba samo pratiti kod kuće, već mogu ukazivati na infekciju ili drugo stanje koje zahteva lekarsku procenu.

Cilj pravovremenog odlaska kod urologa nije da svaki problem sa mokrenjem odmah dovede do intenzivnog lečenja. Naprotiv, što se ranije utvrdi šta izaziva tegobe, lakše je proceniti da li je dovoljno praćenje ili je potrebno lečenje i sprečiti da se problem otkrije tek kada nastanu komplikacije.

Kako se utvrđuje da li je prostata uvećana?

Simptomi mogu ukazati na problem sa prostatom, ali za dijagnozu benigne hiperplazije prostate nije dovoljno samo utvrditi da muškarac češće mokri ili ima slabiji mlaz.

Urološka procena treba da odgovori na nekoliko pitanja: da li je prostata uvećana, koliko su izražene tegobe, da li postoji prepreka protoku urina, koliko dobro se mokraćna bešika prazni i postoji li drugi mogući uzrok simptoma.

Zbog toga dijagnostika može obuhvatiti razgovor sa pacijentom, urološki pregled, ultrazvučni pregled, laboratorijske analize i, kada je potrebno, dodatnu procenu funkcije donjeg urinarnog trakta.

Razgovor sa urologom o simptomima

Pregled počinje detaljnim razgovorom o tegobama. Urologu nije važno samo koji simptomi postoje, već i kada su počeli, koliko često se javljaju, da li se pogoršavaju i koliko utiču na svakodnevni život.

Važno je pomenuti slab ili isprekidan mlaz, čekanje da mokrenje počne, naprezanje, često i noćno mokrenje, iznenadnu potrebu za odlaskom u toalet i osećaj nepotpunog pražnjenja mokraćne bešike.

Lekar može pitati i koliko puta pacijent ustaje tokom noći, koliko često mokri tokom dana, da li je ikada imao nemogućnost mokrenja, infekcije urinarnog trakta ili krv u mokraći.

Za objektivniju procenu intenziteta simptoma mogu se koristiti i standardizovani upitnici, kao što je IPSS (International Prostate Symptom Score). Oni pomažu da se proceni težina simptoma donjeg urinarnog trakta i njihov uticaj na kvalitet života.

Važne su i informacije o drugim bolestima i lekovima koje pacijent koristi, jer određena zdravstvena stanja i terapije mogu uticati na mokrenje.

Urološki pregled i ultrazvuk

U zavisnosti od tegoba i nalaza, urološki pregled može uključiti pregled prostate i ultrazvučnu procenu urinarnog sistema.

Pročitajte tekst na blogu Kada je ultrazvuk urinarnog trakta dovoljan, a kada su portebna dodatna ispitivanja?

Ultrazvukom se mogu dobiti informacije o veličini i izgledu prostate, mokraćnoj bešici i drugim delovima urinarnog trakta. Posebno važan podatak može biti količina urina koja ostaje u bešici nakon mokrenja – rezidualni urin.

Veća količina zaostalog urina može ukazivati na to da se mokraćna bešika ne prazni dovoljno dobro, ali se nalaz uvek tumači zajedno sa simptomima i ostalim rezultatima pregleda.

Zato je pregled urologa sa ultrazvukom važan korak kod muškaraca koji duže vreme imaju promene u mokrenju. On omogućava da se ne procenjuje samo prostata, već i posledice koje eventualna prepreka protoku urina može imati na mokraćnu bešiku i urinarni sistem.

Sama veličina prostate, međutim, nije dovoljna za odluku o lečenju. Muškarac sa većom prostatom može imati relativno blage simptome, dok neko sa manjim povećanjem može imati značajne smetnje sa mokrenjem.

PSA i druge analize

U okviru urološke procene lekar može preporučiti određivanje PSA (prostata-specifičnog antigena) u krvi.

PSA nije test kojim se jednostavno potvrđuje ili isključuje benigna hiperplazija prostate, niti povišena vrednost automatski znači da pacijent ima karcinom prostate. Na vrednost PSA mogu uticati različiti faktori, uključujući benigno uvećanje i određena stanja prostate.

Zbog toga se rezultat ne tumači izolovano, već u kontekstu godina pacijenta, nalaza pregleda, prethodnih vrednosti PSA i drugih relevantnih podataka.

U zavisnosti od simptoma mogu biti potrebne i druge laboratorijske analize. Analiza urina može, na primer, pomoći u otkrivanju znakova infekcije, krvi u mokraći ili drugih promena koje mogu objasniti tegobe. Lekar prema zdravstvenom stanju i nalazu odlučuje koje su dodatne analize potrebne.

Procena protoka urina i pražnjenja mokraćne bešike

Kada je potrebno objektivnije proceniti kako pacijent mokri, može se uraditi uroflowmetrija – merenje protoka urina tokom mokrenja.

Ovaj pregled može dati podatke o brzini i obrascu protoka, ali se ni njegov rezultat ne posmatra samostalno. Slabiji protok može biti povezan sa preprekom na izlazu iz mokraćne bešike, ali i sa njenom smanjenom sposobnošću kontrakcije.

Zato se rezultat može kombinovati sa ultrazvučnim merenjem rezidualnog urina nakon mokrenja.

Na osnovu simptoma, pregleda, laboratorijskih analiza i funkcionalnih nalaza urolog može proceniti da li je reč o benignoj hiperplaziji prostate i, što je još važnije, koliko uvećana prostata zaista utiče na mokrenje i funkciju mokraćne bešike.

Da li svaka uvećana prostata mora da se leči?

Ne. Sam podatak da je prostata uvećana ne znači automatski da je potrebno započeti terapiju, a naročito ne znači da je potrebna operacija.

Odluka o lečenju zavisi od više faktora: intenziteta simptoma, njihovog uticaja na kvalitet života, veličine prostate, protoka urina, količine rezidualnog urina, opšteg zdravstvenog stanja pacijenta i eventualnih komplikacija.

Kod muškarca koji ima blago uvećanu prostatu i nema značajne tegobe pristup može biti potpuno drugačiji nego kod pacijenta koji više puta tokom noći ustaje da mokri, ima izrazito slab mlaz i ne uspeva potpuno da isprazni mokraćnu bešiku.

Zato se ne leči samo veličina prostate, već pacijent i problem koji uvećana prostata kod njega izaziva.

Praćenje i promene životnih navika

Kod blagih simptoma koji ne utiču značajno na kvalitet života urolog može preporučiti praćenje bez neposrednog uvođenja lekova ili operativnog lečenja.

To ne znači da problem treba ignorisati. Potrebno je pratiti da li se simptomi menjaju i odlaziti na preporučene kontrole.

Određene promene svakodnevnih navika mogu pomoći u kontroli blažih tegoba. To može uključivati drugačiji raspored unosa tečnosti, naročito u večernjim satima, ograničavanje napitaka koji kod konkretnog pacijenta pojačavaju učestalost i hitnost mokrenja i izbegavanje navike da se mokrenje dugo odlaže.

Važno je proveriti i terapiju koju pacijent već koristi. Pojedini lekovi mogu uticati na mokrenje, ali propisanu terapiju ne treba menjati ili prekidati bez konsultacije sa lekarom.

Ako simptomi postanu izraženiji ili počnu više da utiču na svakodnevni život, potrebno je ponovo proceniti način lečenja.

Lekovi za uvećanu prostatu

Kada simptomi zahtevaju terapiju, postoji više grupa lekova koji se koriste kod benigne hiperplazije prostate. Izbor zavisi od simptoma, veličine prostate, zdravstvenog stanja i drugih karakteristika pacijenta.

Alfa blokatori deluju tako što opuštaju glatku muskulaturu u području prostate i vrata mokraćne bešike, čime mogu olakšati protok urina i smanjiti određene simptome.

Inhibitori 5-alfa-reduktaze deluju drugačije. Kod odgovarajućih pacijenata mogu tokom vremena doprineti smanjenju volumena prostate i rizika od napredovanja problema.

U pojedinim slučajevima primenjuje se kombinacija terapija ili drugi lekovi, naročito kada su izraženi simptomi vezani za skladištenje urina u mokraćnoj bešici.

Koji lek je odgovarajući ne treba određivati samo na osnovu toga šta koristi drugi muškarac sa „istim problemom“. Terapija se bira prema konkretnom nalazu, a lekovi mogu imati neželjena dejstva i kontraindikacije o kojima treba razgovarati sa lekarom.

Kada se razmatra operativno lečenje?

Operacija prostate nije prvi niti neizbežan korak nakon što se utvrdi uvećana prostata.

Operativno lečenje može se razmatrati kada su simptomi izraženi i značajno narušavaju kvalitet života, kada terapija lekovima ne daje odgovarajući rezultat ili kada postoje određene komplikacije i jasne medicinske indikacije za intervenciju.

Razlog za razmatranje operacije mogu biti i problemi kao što su ponavljano zadržavanje mokraće, značajno otežano pražnjenje mokraćne bešike, ponavljane infekcije, kamen u bešici ili druge posledice opstrukcije, u zavisnosti od individualnog nalaza.

Danas postoji više operativnih metoda za lečenje benigne hiperplazije prostate, pa izbor zahvata zavisi od veličine i anatomije prostate, intenziteta simptoma, zdravstvenog stanja pacijenta, dostupnosti metode i drugih faktora.

Među mogućnostima su i laserske operacije prostate, koje omogućavaju endoskopsko lečenje uvećanog tkiva kroz mokraćnu cev, bez klasičnog spoljašnjeg hirurškog reza.

Ipak, činjenica da laserska metoda postoji nije razlog da se svaki muškarac sa prvim simptomima uvećane prostate usmeri ka operaciji. Put počinje pravilnom dijagnostikom, a način lečenja određuje se tek kada se utvrdi šta izaziva simptome, koliko je problem izražen i kakav pristup ima najviše smisla za konkretnog pacijenta.

Kada se kod uvećane prostate razmatra laserska operacija?

Laserska operacija prostate nije potrebna svakom muškarcu koji ima benignu hiperplaziju prostate. Kod blagih ili umerenih simptoma često su dovoljni praćenje, promene određenih životnih navika ili terapija lekovima.

Operativno lečenje razmatra se kada tegobe postanu izražene i značajno utiču na kvalitet života, kada lekovi ne daju odgovarajući rezultat ili kada postoje komplikacije i druge medicinske indikacije za intervenciju.

Kod odgovarajućih pacijenata jedna od mogućnosti može biti laserska operacija prostate. Laserske metode omogućavaju uklanjanje ili tretiranje tkiva prostate koje predstavlja prepreku normalnom protoku urina, a zahvat se izvodi endoskopski, kroz mokraćnu cev.

Odluka o tome kada se preporučuje laserska operacija prostate ne donosi se samo na osnovu intenziteta jednog simptoma ili veličine prostate. Urolog uzima u obzir celokupan nalaz – tegobe pacijenta, veličinu i anatomiju prostate, protok urina, pražnjenje mokraćne bešike, prethodno lečenje, eventualne komplikacije i opšte zdravstveno stanje.

Ako se proceni da je lasersko lečenje odgovarajući izbor, pacijent pre zahvata dobija informacije o potrebnim pregledima i analizama i o tome kako izgleda priprema za lasersku operaciju prostate.

Važno je razgovarati i o periodu koji sledi nakon intervencije. Oporavak nakon operacije prostate zavisi od vrste zahvata i individualnog zdravstvenog stanja, dok se pitanja o mokrenju, seksualnoj funkciji i dugoročnim promenama detaljnije razmatraju kada se govori o tome kako izgleda život nakon operacije prostate.

Kod muškarca koji tek primećuje prve simptome, međutim, prvi korak nije izbor operativne metode. Prvi korak je utvrditi zbog čega su se problemi sa mokrenjem pojavili i da li je njihov uzrok zaista uvećana prostata.

Najčešća pitanja o simptomima uvećane prostate