Bronhodilatatorni test

Bronhodilatatorni “Ventolinski” test (BDT) je ispitivanje plućne funkcije koje se izvodi u cilju utvrđivanja reverzibilnosti opstruktivnog poremećaja plućne ventilacje. Test podrazumeva spirometrijsko merenje plućne funkcije pre i posle inhalacije leka Ventolin (lek brzog i kratkog dejstva koji širi bronhije-bronhodilatator).

Indikacije/ zašto se radi?

• U cilju otkrivanja i dokazivanja astme i praćenja toka ove bolesti.
• U cilju razlikovanja astme od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP)
• BDT treba uraditi i kod visokih početnih vrednosti FEV1 i sumnje na astmu, jer te osobe mogu takođe imati pozitivan BDT

Kako se izvodi?

Prvo se uradi bazalna spirometrija. Zatim se pacijentu pomoću MDI inhalera, preko komore (spacer-a), daju 4 udaha po 100mcg salbutamola u razmaku od 30 sekundi. Nakon 20 minuta spirometrija se ponovi. Za procenu odgovora se obično upoređuju spirometrijske vrednosti – FEV1 i FVC, pre i posle davanja leka.

Tumačenje rezultata testa

Test je pozitivan ukoliko je postbronhodilatatorni FEV1 veći za 200ml i 12% u odnosu na bazalnu vrednost.

• Pozitivan bronhodilatacijski test potvrđuje reverzibilnost bronhoopstrukcije, tj. da je postignuto značajno poboljšanje plućne funkcije.
• Negativan bronhodilatacijski test ne znači automatski da je bronhoopstrukcija ireverzibilna.

Test treba ponoviti nakon davanja drugog leka, ili posle primene kortikosteroidne terapije u trajanju od 2-8 nedelja (oralni ili inhalacioni kortikosteroidi). Ukoliko je posle bronhodilatacije odnos FEV1/FVC < 0,70 ( tzv. postbronhodilatacijski FEV1/FVC) ograničenje protoka vazduha kroz disajne puteve je ireverzibilno.

Priprema

Radi adekvatnog izvođenja testa:

• Nemojte pušiti niti konzumirati alkohol 24 sata pre testa.
• Nemojte jesti obilne obroke, poslednji obrok treba da bude lagan i da se uzme dva sata pre testa
• Ponesite pumpice ili lekove ukoliko ih redovno koristite
• Pacijent pre izvođenja testa ne treba da uzme brzodelujući bronhodilatator 6 sati, a dugodelujuće bronodilatatore 12 sati (dugodelijući beta 2 agonist) odnosno 24 sata ukoliko je u pitanju dugodelujući antiholinergik.

Maksimalna voljna ventilacija (MVV)

Maksimalna voljna ventilacija (MVV) je maksimalna zapremina vazduha koju pacijent može udahnuti u vremenskom periodu od najčešće 12 sekundi. Test se izvodi tako da ispitanik udiše i izdiše u spirometar ponavljano što brže može tokom najmanje 12 sekundi. Kao i kod dosadašnjih testiranja, uz uspravan sedeći položaj i štipaljku na nosu, pacijent lagano zagrize i obuhvati usnama usnik uz opušten stav i normalno disanje. Nakon što je dosegnuta predviđena linija, pacijent se uputi da maksimalno duboko udahne pa izdahne što je pre moguće.

Pacijent maksimalno ventilira (brzi udah, brz izdah) i nakon 12 sekundi nastavlja s normalnim disanjem. U slučaju hiperventilacije, rezultat se javlja nakon 6 sekundi merenja (MVV6).
Maksimalna voljna ventilacija (MVV) je kombinovano merenje neuromuskularnog i respiratornog sistema. Značajna razlika između očekivanog i izmerenog MVV može ukazati na nedovoljnu neuromuskularnu rezervu, patološku respiratornu mehaniku ili na neadekvatan napor. Progresivno smanjenje disajnih volumena tokom izvođenja testa upućuje na neuromuskularne poremećaje, ali retko ima dijagnostčku vrednost.

Test je koristan u proceni respiratorne sposobnosti sportista.

Cena bronhodilatacionog testa je 5000 din.

Potrebno je zakazivanje.

---