Alergijske bolesti su globalni zdravstveni problem. Smatra se da svaki treći stanovnik Evrope ima neku od alergija. Zbog velike učestalosti alergije nazivaju epidemijom 21. veka.
Pojmovi atopija i alergija se često koriste kao sinonimi, međutim, postoji razlika.
Atopija je nasledna sklonost da se burnije reaguje na uobičajene stimuluse (alergene) iz spoljašnje sredine i predstavlja preterani imunološki odgovor posredovan IgE antitelima.
Alergija (alergijska reakcija) je preterani, nesvrsishodni imunološki odgovor na neki stimulus ili supstancu koja inače nije štetna po organizam, bez obzira na mehanizam. Prema tome, sve atopije spadaju u alergijske bolesti, dok mnoge alergijske bolesti nisu atopijske.
Alergeni su supstance koje izazivaju alergijsku reakciju.
U odnosu na način na koji dolaze u kontakt sa organizmom alergeni su podeljeni na:
- Kontaktne ( hemikalija, kozmetika, nakit….)
- Nutritivne ( orasi, kikiriki, jaja, riba, mleko, konzervansi i aditivi u hrani….)
- Respiratorne ( kućna prašina, grinje, dlaka domaćih životinja, poleni drveća, trava, korova…)
Do alergijske reakcije može doći odmah nakon kontakta sa alergenom, a može i nakon određenog vremena (8-12h).
Simptomi mogu varirati od lakih do teških, mogu biti lokalizovani na određenom delu ili sistemski. U zavisnosti od toga na koji način alergen dospeva u organizam razlikujemo više vrsta alergija:
- Alergije disajnih puteva (alergijski rhinitis često praćena alergijskim konjuktivitisom, alergijska astma)
- Kožne alergije: Urtikarija (koprivnjača), karakteriše je crveni osip različite veličine i oblika, sličan onom koji se javlja pri kontaktu sa koprivom
- Atopijski dermatitis (alergijski ekcem), menifestuje se svrabom i crvenilom kože sa otokom, plikovima, krasticama i perutanjem
- Kontaktni dermatitis (pojava osipa na mestu koje dolazi u kontakt s alergenom).
- Alergija na ubode insekata (pčela, osa i stršljen)
- Alergije na lekove (najčešće su u pitanju penicilinski preparti).
- Alergija na hranu, najčešće se manifestuje sledećim simptomima: otok usana, kapaka, jezika ili drugih delova tela, osip i crvenilo kože, bolovi u stomaku, proliv, mučnina i povraćanje. Alergija na hranu može dovesti do anafilaktičkog šoka, po život opasne reakcije praćene naglim padom krvnog pritiska.
Simptomi anafilaktičkog šoka mogu biti različiti, ali najčešći su: svrab i osip veće površine tela, otok grla i jezika, otežano disanje, mučnina, povraćanje, glavobolja, vrtoglavica ili gubitak svesti. Anafilaktički šok može biti izazvan i alergijskom reakcijom na lek (najčešće penicilin), otrov insekata (pčele, ose, stršljena) i hemikalije.
Ćelijski mehanizam alergijske reakcije
Kada je osetljiva osoba izložena određenom alergenu organizam počinje da proizvodi veliku količinu tzv. anafilaktičnih antitela – imunoglobulina klase E (IgE). Molekuli IgE su specifični za svaki alergen i nakon stvaranja vezuju se mastocite (ćelije koje se nalaze u mnogim tkivima) i bazofilne granulocite (ćelije koje se nalaze u krvi). Pri ponovnom kontaktu alergen se vezuje za IgE na površini mastocita i bazofilnih granulocita što predstavlja signal za oslobađanje biološki aktivnih molekula tzv. medijatora anafilakse (histamin, serotonin, prostaglandini, leukotrieni). Efekat delovanja ovih medijatora na različite delove organizma izaziva simptome alergijske reakcije.
Najčešće alergijske bolesti su:
- alergijski rhinitis
- bronhijalna astma i
- atopijski dermatitis.
Alergijski rinitis
Alergijski rinitis (AR) se definise kao hronično zapaljenje sluzokože nosa usled dejstva jednog ili više alergena. Imuni sistem reaguje na alergen tako što oslobađa histamin i druge hemijske medijatore koji obično izazivaju simptome u nosu, grlu, očima, ušima, koži i u usnoj duplji.
Prevalenca AR-a u adultnoj populaciji je do 30%, a u pedijatrijskoj do 40%. Epidemiološke studije ukazuju da se očekuje porast prevalencije alergijskog rinitisa u narednim decenijama jer se kao posledica globalnog otopljavanja produžava sezona cvetanja određenih biljaka, pa samim tim i sezona alergija počinje već od februara i traje sve do novembra.
| AR može biti | ||
| Prema dužini trajanja | Prema intezitetu : | Prema formi : |
| intermitentan /simptomi traju manje od 4 dana nedeljno i ukupno manje od 4 nedelje, uglavnom sezonski i uzrokuju ga poleni trava, korova i drveća/ | blag | sezonski /polinosa,polenska kijavica/ |
| perzistentan / simptomi traju duze od 4 dana i više od 4 nedelje/ | umeren/težak | Perenijalni /celogodišnji/ |
Šta su simptomi alergijskog rinitisa?
Simptomi alergijskog rinitisa su slični prehladi, ali ako simptomi traju više od nedelju dana i javljaju se uvek u isto doba godine, najverovatnije se radi o alergijskom rinitisu.
Sigurni znaci alergijskog rinitisa su:
- Učestalo kijanje po nekoliko puta uzastopno
- Zapušen nos
- Seromukozna sekrecija
- Svrab i crvenilo nosa i očiju
- Svrab nepca
- Svrab ušiju
- Osećaj peckanja i suzenje
- Postnazalna sekrecija
- Hronični nadražajni kašalj
- Grebanje u grlu
- Anosmija (delimičan ili potpuni gubitak čula mirisa)
- Rinofonija (nazalni govor)
Alergijski rinitis nepovoljno utiče na kvalitet života jer smanjuje koncentraciju, utiče na radnu sposobnost, izaziva glavobolju i umor.
Šta je neophodno za postavljanje dijagnoze?
- detaljna anamneza
- klinički pregled
- analiza kliničkih nalaze nakon pregleda pacijenta
- laboratorijska ispitivanja
- kožni (prick) test u cilju utvrđivanja osetljivost na standardne alergene
Pored kožnog testa u Poliklinici Bocokić sprovode se i laboratorijske analize za dijagnostikovanje alergija kao što su:
- Kompletna krvna slika – koja se određuje na automatizovanim hematološkim analizatorima i leukocitarna formula sa određivanjem broja eozinofila.
- Određivanje koncentracija ukupnih IgE antitela u serumu
- Semikvantitativno određivane specifičnih IgE antitela na različite respiratorne i nutritivne alergene-alergijski paneli
- U svakodnevnoj praksi se, iako u alergijskim reakcijama učestvuju mnoge ćelije, ipak najčešće određuje broj eozinofilnih i bazofilnih granulocita u krvi. Povećan broj eozinofilnih leukocita (eozinofilija) obično karakteriše hroničnu alergijsku upalnu reakciju zbog čega se u dijagnostici alergijskih bolesti često određuje njihov broj. Činjenica da je eozinofilija izraženija u vreme izloženosti uzročnom alergenu i da korelira sa težinom alergijske upale omogućava ne samo dijagnostiku nego i praćenje bolesnika.
Najizraženije povećanje koncentracije IgE imaju pacijenti sa sindromom atopijskog dermatitisa, potom slede pacijenti sa astmom, celogodišnjim alergijskim rinitisom i sezonskim alergijskim dermatitisom. No, ne treba zaboraviti da čak do 50% pacijenata sa alergijskim rinitisom ima normalne vrednosti ukupnog IgE, dok 20% ljudi ima povišene vrednosti IgE a da uopšte nema alergijsku bolest.
Povećana koncentracija specifičnih IgE ukazuje da je osoba senzibilisana na određeni alergen što ne mora uvek da znači i dijagnozu alergijske bolesti i obratno, negativan nalaz nužno ne isključuje alergijsku bolest, posebno na početku bolesti.
Lečenje alergijskog rinitisa
Kako se leči alergijski rinitis?
- izbegavanjem alergena i predisponirajućih faktora
- medikamentozno (oralni i lokalni antihistaminici, intranazalni kortikosteroidi, antialergici–intranazalni kromoni, dekogenstansi, antileukotrijeni
- imuno terapijom ( hiposenzibilizacija)
- hiruški
Kako prevenirati alergijski rinitis?
Preporuke za uspešnije izbegavanje sezonskih alergena
- izbegavati boravak i provođenje fizičkih aktivnosti u području bujne vegetacije u vreme visoke koncentracije polena u vazduhu- (u jutarnjim satima)
- izbegavati sušenje i provetravanje odeće i posteljine napolju na vazduhu
- prostorije u kojima boravimo provetravati kratko, najbolje u toku popodneva ili putem klima uređaja sa filterima za polen
Preporuke za osoba osetljive na alergene iz unutrašnje sredine:
- smanjiti koncentraciju kućne prašine (grinja) u prostoru u kojem boravimo uklanjanjem tapaciranog nameštaja, ukrasnih jastuka,tepiha i zavesa…
- prostor u kojem boravimo mora se svakodnevno održavati (obrisati prašinu mokrom krpom,usisivači sa HEPA filterima,…)
- jastuci za spavanje ne smeju biti punjeni perjem i ne bi smeli biti stariji od pet godina
- korišćenje posteljine od posebnih poliuretanskih materijala
- izbegavati dodir s kućnim ljubimcima s dlakom i perjem. Eventualno ih držati izvan kuće i redovnim kupanjem održavati njihovu higijenu kako bi sa njih uklonili alergene
Da li ste znali da su alergije povezane sa astmom i da polenske alergije mogu uticati na razvoj astme?
Kod 30% bolesnika sa alergijskim rinitisom dolazi do razvoja bronhijalne astme, a 75% bolesnika sa bronhijalnom astmom ima i alergijski rinitis.
Astma – dijagnoza i lečenje
Astma će nastati ukoliko postoji genetska predispozicija, odnosno urođenu sklonost za razvoj bolesti. Pored toga, neophodno je da neki spoljni ili unutrašnji okidač pokrene imunološku reakciju, koja potom dovodi do razvoja zapaljenja i suženja disajnih puteva. U odnosu na pokretače bolesti, astmu možemo podeliti u dve velike grupe: alergijsku astmu, koju izazivaju alergeni i nealergijsku astmu, koju izazivaju virusne infekcije, pušenje, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, stres, neki lekovi i slično.
Alergijska astma je najčešći oblik astme, kod dece se javlja u preko 90%, a kod odraslih u 50% slučajeva. Najčešći alergeni koji dovode do razvoja alergijske astme su poleni (trava, korova i drveća), grinje, gljivice i alergeni sa kože i dlake kućnih ljubimaca, mada se mogu naći i u hrani i lekovima..
Alergijska astma je često udružena s drugima alergijskim bolestima, u prvom redu sa alergijskom kijavicom, alergijskim konjuktivitisom i atopijskim dermatitisom.
Veza između polenske alergije i astme
Da li ste čuli za alergijski marš? To su alergijske bolesti koje se javljaju u detinjstvu. U prve dve godine života se uglavnom javlja alergija na hranu i atopijski dermatitis, a zatim i alergijski rinitis, koji može prerasti u astmu ukoliko se na vreme ne preduzmu adekvatne profilaktičke mere i terapijski koraci pod nadzorom lekara.
Kako astma utiče na pluća?
Zapaljenje disajnih puteva dovodi do razvoja tzv. bronhijalne hiperreaktivnosti, odnosno do toga da disajni putevi reaguju jače i brže na uobičajne nadražaje kao što su toplo, hladno, fizički napor, alergeni, smeh, tuga i slično. Ova preosetljivost se manifestuje neuobičajeno jakim suženjem disajnih puteva. Ukoliko bolest dugo traje ili se nepravilno i/ili nedovoljno leči s vremenom se razvijaju trajne promene koje dovode do oštećenja funkcije pluća.
Šta je neophodno za postavljanje dijagnoze astme?
- Anamnestički podaci
- Testovi plućne funkcije (spirometrija).
- Funkcija pluća se može pratiti i kod kuće u dužem vremenskom periodu zahvaljujući malom prenosivom aparatu koji se zove „merač vršnog protoka“. Svakodnevnim korišćenjem ovog aparata stiče se uvid u dnevna kolebanja funkcije pluća koja su karakteristična za astmu.
- Nekada se dijagnoza postavlja i na osnovu promena simptoma i plućne funkcije nakon započete terapije astme.
- Tokom postavljanja dijagnoze često su potrebna i dodatna istraživanja kao što su kožni testovi preosetljivosti, ispitivanje ukupnih i specifičnih antitela (IgE), krvna slika, radiogram grudnog koša i drugo.
Kako se leči alergijska astma?
- izbegavanje alergena
- fizičku aktivnost
- prepoznavanje i lečenje pridruženih bolesti (najčešće su to alergijska kijavica i refluks želudačnog sadržaja)
- farmakoterapija
- Savetuje se higijensko-dijetetski način života
Osnovnu terapiju astme čine antiinflamatorni lekovi (kortikosteroidi) koji se isporučuju putem različitih inhalera (takozvanih pumpica) .
Šta je cilj lečenja astme?
Osnovni cilj lečenja astme je postizanje i održavanje dobre kontrole bolesti. Kontrolisana astma znači normalan život, što podrazumeva odsustvo simptoma bolesti tokom celog dana i noći bez ograničenja u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, bez pogoršanja i bez oštećenja plućne funkcije. Ovaj cilj će biti dostižan za većinu ako se pridržavaju saveta, redovno se kontrolišu i redovno i pravilno koristi terapiju.Postizanje dobre kontrole astme često zavisi i od kontrole drugih pridruženih bolesti, zbog čega adekvatan tretman astme podrazumeva i redovno lečenje pridruženih oboljenja.
Bonus dodatak – Putna apoteka
Napokon je stigao dugoočekivani i više no željeni godišnji odmor. Savet za sve vas koji imate neko alergijsko oboljenje, kada pakujete kofere ne zaboravite da spakujete i:
- Tablete antihistaminika jednostavnog doziranja ( za decu u vidu sirupa). Za kontaktne alergije rešenje su topikalni antihistaminici, kreme i gelovi, brzi i sigurni za upotrebu, za decu i odrasle (ne preporučuje se primena kod novorođenčadi, a kod odojčadi i dece do 2. godine u slučaju veće površine kože)
- Za osobe koje imaju visoke klase alergija (nutritivne ili inhalatorne), kao i na venome insekata, obavezan je EPINEFRIN, lek koji spašava život (prva pomoć kod anafilaktičke reakcije).
- Preparati za ispiranje i čišćenje oka u slučaju iritacije, crvenila oka
- Kod atopijskog dermatitisa: termalnu vodu, laganu emolijentnu kremu, po potrebi lek (oralni ili topikalna krema) koji vam je prepisao dermatovenerolog.
- Protiv simptoma inhalatornih alergija: kapi za nos (propisane od strane lekara), oralni antihistaminik.
- Ukoliko imate astmu, nikada ne krećete na put terapije koju vam je propisao pulmolog.
- Zaštita od sunca je obavezna za sve, naročito za osobe atopijske konstitucije. Poželjno je da koriste adekvatne preparate za zaštitu od sunca, prilagođene tipu kože i uzrastu, kao i preparate za negu kože nakon sučanja, da bi se koža pravilno hidrirala.
- Za zaštitu od komoraca i ostalih insekata ponesite neko repelentsko sredstvo u vidu stika ili spreja.
- Osmeh i dobro raspoloženje se podrazumeva!
P.S. ne zaboravite zdravstvenu knjižicu i polisu putnog zdravstvenog osiguranja. Za svaku tegobu koju ne uspete da sanirate sami u roku od 48 sati obavezno potražite medicinsku pomoć u lokalnoj zdravstvenoj ustanovi.
Tekst napisala dr Vesna Veljković, specijalista pneumoftiziolog
dr Vesna Veljković, specijalista pneumoftiziolog
PRIDRUŽITE NAM SE