Zašto se baš ja razboljevam iz meseca u mesec?
Svake godine, kada počne sezona respiratornih infekcija, u mojoj ordinaciji se ponavlja jedno pitanje, a to je: Zašto se baš ja razboljevam iz meseca u mesec, zašto moje prehlade dugo traju, zašto me uhvati svaki virus.
Kada se prehlade i infekcije sinusa, uha ili pluća ponavljaju iz meseca u mesec, u društvu se to obično opisuje kao „slab imunitet“ ili prolazna iscrpljenost.
Međutim, iz ugla kliničke imunologije, stalno oboljevanje nastaje usled poremećaja u funkcionalnosti imunološkog sistema.
U medicini, stanje smanjene ili poremećene sposobnosti imunološkog sistema da štiti telo naziva se imunodeficijencija (imunološki deficit).
U narednom tekstu ću objasniti šta su zaista imunodeficijencije, koji su najčešći simptomi imunoloških poremećaja, šta možete samostalno preduzeti da se osećate bolje, kao i kada je vreme da se obratite specijalisti imunologije, umesto da čekate da se stanje spontano poboljša.
Ukratko:
- Imunodeficijencija je stanje u kojem imunski sistem ne štiti telo dovoljno dobro, pa se infekcije javljaju češće, duže traju i teže prolaze.
- Odrasla osoba u proseku preleži 2 do 3 blage respiratorne infekcije godišnje. Deca predškolskog uzrasta mogu imati i 8 do 10 virusnih infekcija godišnje, i to je uobičajeno.
- Na imunodeficijenciju treba posumnjati kada se infekcije ponavljaju, dugo traju, zahtevaju više ciklusa antibiotika ili imaju težak tok.
- Većina imunodeficijencija kod odraslih je sekundarna (stečena) i često se popravlja kada se otkloni uzrok. Primarne (urođene) su ređe, ali se mogu prvi put otkriti i u odraslom dobu.
- Za pregled imunologa ne morate ništa da radite unapred. Dovoljno je da ponesete postojeće nalaze i otpusne liste.
- Pacijenti koji žive u inostranstvu mogu obaviti online konsultaciju
Definicija imunodeficijencija:
Imunodeficijencija predstavlja kvantitativni ili kvalitativni poremećaj u funkcionisanju imunskog sistema. Naš imunski sistem je izuzetno složena mreža ćelija (limfociti, neutrofili, makrofagi), tkiva, organa i molekula (antitela, sistem komplementa, citokini) koji deluju u savršenoj sinhronizaciji kako bi prepoznali i eliminisali uljeze – bakterije, viruse, gljivice, ali i sopstvene izmenjene (tumorske) ćelije.
Kada je bilo koja karika u ovom kompleksnom mehanizmu oštećena ili nedostaje, nastaje imunološki deficit.
Imunodeficijencija nije jedna pojedinačna bolest, već širok spektar stanja koja se primarno manifestuju povećanom osetljivošću na infekcije, ali i sklonošću ka autoimunim oboljenjima, hroničnoj inflamaciji i malignitetima.
Da li sam rođen sa imunološkim deficitom?
Kada razgovaram sa odraslim ljudima u svojoj ordinaciji, pitam ih obična pitanja o njihovom zdravlju tokom života ( anamnesis vitae). Bitno je da li su bili često bolesni u detinjstvu, da li su im se često kvarili zubi, da li su preležali jednu ili više upala pluća, da li se lako prehlađuju, koliko dugo su bolesni- da li im simptomi brzo prođu, ili se vraćaju čim prestanu da piju lekove. Ova pitanja mi pomažu da napravim razliku između dva osnovna tipa imunodeficijencija, a to su primarni tip ( urođeni- genetski) i sekundarni tip ( nastao zbog uslova i načina života).
Primarne imunodeficijencije:
Javljaju se znatno ređe u opštoj populaciji, mogu da se dijagnostikuju u bilo kom periodu života, od najranijeg detinjstva do treće ili četvrte decenije života i najčešće podrazumevaju genetsku grešku u imunitetu.
Primarne imunodeficijencije su velika grupa retkih urođenih stanja različite težine, od blagih (npr. selektivni IgA deficit ) do teških.
Zahtevaju dugotrajno praćenje, a lečenje zavisi od vrste.
Sekundarne imunodeficijencije:
Javljaju se često i najčešće su reverzibilne. Nastaju iz mnogobrojnih razloga koji su uglavnom vezani za životni stil, za životne navike, stres, lošu ishranu, nedostatak fizičke aktivnosti, ali mogu da budu vezane i za preležane viruse.
Jedan od najpoznatijih virusa koji se u ovom trenutku drži pod kontrolom uz pomoć terapije, ali nije bilo tako tokom istorije- je HIV virus. Ukoliko se ovaj virus ne leči, ozbiljno narušava imunitet.
Sekundarne imunodeficijencije mogu se javiti i jatrogeno- kao posledica upotrebe medicinske terapije ( antibiotici, hemioterapija), usled prisustva hroničnih bubrežnih ili oboljenja jetre.
Stariji ljudi, dijabetičari, trudnice ili drugi hronični bolesnici spadaju u grupu ljudi koji mogu imati sekundarnu imunodeficijenciju.
Koji su najčešći simptomi po kojima prepoznajemo "pad imuniteta" ili imunodeficijenciju?
Najznačajniji i najčešći simptom koji ukazuje na to da imuni sistem ne funkcioniše pravilno jeste povećana sklonost ka infekcijama.
Međutim, nije svaka prehlada znak za uzbunu. Deca u pretškolskom uzrastu prirodno mogu imati i do 8-10 virusnih infekcija godišnje dok grade imunološku memoriju i to se smatra uobičajenim za taj uzrast.
Odrasle osobe u proseku preleže 2 do 3 blage respiratorne infekcije godišnje. Jedna epizoda upale pluća tokom života obično ne zahteva obimnu imunološku obradu.
Kada česte infekcije ukazuju na poremećaj imuniteta?
Koja je granica, koja određuje- kada je učestalost infekcija uobičajena, a kada je učestalost i ozbiljnost infekcija- jača i predstavlja deo imunološkog deficita.
U sledećim situacijama- potrebno je da pomislite da vaš imunitet ne funcioniše optimalno:
- Popila sam tri ture antibiotika i opet sam bolesna
- Bakterija mi se vraća u brisu
- Bakterija se ponavlja u urino kulturi
- Herpes mi stalno izlazi na usni
- Pojavile su mi se ponovo genitalne bradavice, iako sam ih već uklanjao/la
- Imam hronični sinuzitis ( stalnu sekreciju u nosu, slivanje sekreta, nadražaj na kašalj)
- Imam stalno ili često povišenu temperaturu vrednosti od 37.2 do 37.5 C
- Svakodnevno sam umoran/na
Koje su karakteristike infekcija koje nastaju zbog imuno deficijencije?
Iz ugla imunologije, infekcije koje ukazuju na imunodeficijenciju poseduju sledeće karakteristike:
- Ponavljane su : Infekcije sinusa, uha, bronhija, pluća ili urinarne infekcije koje se vraćaju čim se prekine terapija.
- Dugotrajne su : Sporo prolaze, traju nedeljama i ne reaguju na standardne mere lečenja.
- Uzrokovane su neuobičajenim klicama: Pojavljuju se mikroorganizmi koji kod zdravih ljudi retko izazivaju bolest (oportunističke infekcije, uporne gljivične infekcije sluzokože i kože).
- Teškog su toka : Često zahtevaju hospitalizaciju, venske antibiotike ili ostavljaju trajna oštećenja na organima (npr. bronhijektazije na plućima).
- Porodična istorija: Prisustvo sličnih problema kod bliskih srodnika.
Kako se dijagnostikuje imunodeficijencija u praksi?
Dijagnostika počinje detaljnom anamnezom i procenom učestalosti i tipa infekcija.
Koje laboratorijske analize je potrebno uraditi u cilju postavljanja dijagnoze imunodeficijencije?
Osnovni i specifični imunološki profil:
- Kompletna krvna slika sa leukocitnom formulom, CRP
- Određivanje nivoa serumskih imunoglobulina (IgG, IgA, IgM, ukupni IgE) i subklasa IgG
- Analiza subpopulacija T i B-limfocita
- Određivanje nivoa C3 i C4 komponenti komplementa (po potrebi i C1q inhibitora)
- Nutritivni i metabolički status:
- Nivo vitamina D i cinka u krvi
- HOMA indeks, HbA1c, lipidni status i nivo mokraćne kiseline. Određivanje BMI
- Procena funkcije jetre i bubrega
- Procena crevne barijere: analiza stolice na prisustvo parazita, protozoa, Helicobacter pylori, Candide, okultnog krvarenja i procena svarljivosti hrane
- Infektivni i autoimuni skrining: Serološki testovi na prisustvo najčešćih virusa (EBV, CMV, HSV, HPV, kao i HIV kod dugotrajnih tegoba). Uz prilagođenost kliničkim simptomima, moguće je ispitivanje i na prisustvo drugih infektivnih agenasa
- Skrining na autoimune bolesti (ANA screen, ENA profil)
Važno je znati da se ove analize rade u skladu sa kliničkom slikom i po proceni lekara.
Da li se imunitet može popraviti?
Nakon detaljnog sagledavanja laboratorijskih nalaza i otkrivanja tačnog uzroka poremećaja:
- Kod sekundarnih imunodeficijencija: Uklanjanjem pokretača (korekcijom metaboličkog disbalansa, saniranjem disbioze creva, nadoknadom nutrijenata i kontrolom stresa) uz primenu individualnog imunološkog protokola, imunski sistem se u najvećem broju slučajeva u potpunosti može oporaviti i regenerisati.
- Kod primarnih imunodeficijencija: Pravovremena dijagnostika omogućava uvođenje ciljane supstitucione terapije (imunoglobulinima), čime se sprečavaju trajna oštećenja organa i pacijentu omogućava pun kvalitet života.
Ako se iz meseca u mesec borite sa infekcijama koje nikako da prođu, vraćate se po novu turu antibiotika i osećate da ste stalno umorni i iscrpljeni, i ako ste posumnjali da imate "pad imuniteta" ili slab imunitet- pročitajte deset zlatnih pravila imunologa za jak imunitet, ili zakažite termin pregleda.
Najčešća pitanja o padu imuniteta i imunodeficijencijama (FAQ)
1. Koliko često je „normalno“ biti bolestan tokom godine?
Za odrasle osobe uobičajeno je da preleže 2 do 3 blage respiratorne infekcije godišnje (obične prehlade koje traju nekoliko dana i prolaze bez komplikacija). Kod dece do sedme godine normalno je i do 8–10 virusnih epizoda godišnje jer tek grade imunitet.
2. Da li česta upotreba antibiotika može sama po sebi da oslabi imunitet?
Ponavljana upotreba antibiotika privremeno narušava crevnu mikrobiotu, ali ovi lekovi, sami po sebi, ne izazivaju imunodeficijenciju.
Češće je obrnuto: ljudi sa poremećajem imuniteta češće dobijaju antibiotike jer su češće bolesni. Zato treba tražiti uzrok, a ne samo lečiti svaku infekciju.
3. Ako imam autoimunu bolest, da li to znači da mi je imunitet prejak ili oslabljen?
Ovo je česta zabluda. Autoimuna bolest ne znači da je imunitet „prejak“, već da je pogrešno usmeren (disregulisan). Kod autoimunosti telo gubi imunološku toleranciju i napada sopstvena tkiva. Izuzetno je često da pacijenti sa poremećajem imuniteta istovremeno imaju i autoimunu bolest i povećanu sklonost ka čestim infekcijama.
4. Da li su urođene (primarne) imunodeficijencije uvek prisutne od rođenja ili se mogu otkriti i u odraslom dobu?
Simptomi urođenih ( primarnih) imunodeficijencija ne moraju da budu prisutni odmah na rođenju.
Iako su genetski uslovljene od rođenja, mnoge primarne imunodeficijencije (poput CVID-a ili selektivnog IgA deficita) često se prvi put dijagnostikuju tek u 30-im, 40-im ili kasnijim godinama života.
Simptomi u detinjstvu mogu biti blagi ili neprepoznati, pa se dijagnoza postavlja tek kada infekcije u odraslom dobu postanu učestale i teške.
5. Da li uzimanje suplemenata na svoju ruku može da reši hronični pad imuniteta?
Suplementi mogu kratkoročno pomoći, ali ne mogu rešiti uzrok ako postoji ozbiljniji imunološki deficit. Na primer, ako imate nedostatak specifičnih antitela, tešku disbiozu creva ili genetski poremećaj, nikakve doze vitamina C ili cinka neće trajno oporaviti imunitet dok se ne uradi detaljna dijagnostika i ne primeni ciljani medicinski protokol.
6. Koje osnovne analize krvi treba da uradim pre dolaska kod imunologa?
Dobro je da imate urađene bar osnovne analize krvi, koje uključuju krvnu sliku i CRP.
Kako se ne bi radile nepotrebne analize na svoju ruku, najbolje je da najpre dođete kod imunologa na pregled, a da zatim uradite potrebne analize koje će vam doktor tražiti.
7. Živim u drugom gradu (ili inostranstvu) i u mom mestu nema specijaliste imunologije. Da li je moguće zakazati online konsultaciju?
Da, online konsultacije su dostupne. Za pacijente koji nisu iz Niša, kao i za našu dijasporu širom sveta, omogućene su detaljne online konsultacije putem video poziva. Tokom konsultacije uvidom u vašu dosadašnju dokumentaciju i simptome pravimo plan potrebnih analiza koje možete uraditi u mestu stanovanja, nakon čega postavljamo dijagnozu i definišemo individualni imunološki protokol.
8. Koliko košta specijalistički pregled imunologa i šta je sve uključeno u cenu?
Cena specijalističkog imunološkog pregleda obuhvata detaljan uvid u vašu celokupnu medicinsku dokumentaciju, procenu učestalosti i tipa infekcija, analizu dosadašnjih terapija, kao i izradu individualnog plana dijagnostike i daljeg lečenja.
Cena pregleda imunologa u ordinaciji je 6000 dinara.
Cena online savetovanja je 8000 dinara.
Autor teksta: dr Aleksandra Bocokić, specijalista kliničke imunologije
Poliklinika Bocokić, Niš