Astma je hronično, opstruktivno zapaljensko oboljenje disajnih puteva. Karakterišu je jak imunološki odgovor i hronična upala traheobronhijalnog stabla.
Simptomi koji ukazuju na astmu su: nedostatak vazduha, zviždanje u grudima (vizing) i kašalj- i ova tri simptoma su obično udružena. Simptomi se pogoršavaju tokom noći, ili usled fizičke aktivnosti, a mogu se pogoršati i usled izlaganja zagađenom vazduhu, kao i određenim alergenima.
Usled prisustva različitih nadražaja, pojačava se osetljivost disajnih puteva- kod ljudi koji imaju astmu, te se u tim trenucima javljaju i akutna pogoršanja bolesti- “napadi astme”. Napadi astme se izmenjuju sa periodima u kojima nema simptoma astme. Do napada dolazi pri pogoršanju upale, jer je u neposrednoj okolini prisutan neki provokativni faktor astme.
Astma se često prvi put javlja u detinjstvu, čak i pre dvanaeste godine, i nešto češće kod dečaka, nego kod devojčica. Predispoziciju ka razvoju astme imaju deca koja su rođena carskim rezom i koja su odgajana u ” sterilnim” uslovima, kao i deca koja su u ranom detinjstvu često koristila antibiotike. Deca koja su u ranom detinjstvu češće boravila u prirodi i imala kontakt sa domaćim životinjama, ili kućnim ljubimcima- imaju i manji rizik za ovoljevanje od astme.
Nasleđe može igrati određenu ulogu u nastanku astme, ali postojanje astme u porodici ne znači da ćete definitivno i vi ili vaše dete oboleti od astme. Nasleđuje se sklonost prema bolesti, a ne sama bolest.
Atopija je genetska sklonost imunog sistema da proizvodi antitela na uobičajene alergene što dovodi do simptoma alergije. Atopijski dermatitis (ekcem) i alergijski rinitis mogu služiti kao ključni pokazatelji rizika razvoja astme kod odojčadi i male dece.
Nisu svi oblici astme alergijski, niti sve alergije dovode do astme. Alergijski uzročnici najčešće pripadaju grupi inhalacionih alergena (kućna prašina, grinje, perje, životinjske dlake, buđ, različiti poleni). Pri dolasku u dodir s prethodno senzibilisanim organizmom, alergeni izazivaju simptome astme. Smatra se da je za nastanak bolesti kod jedne trećine obolelih odgovoran imunološki mehanizam.
Poznato je da neke vrste lekova izazivaju akutni napad astme. Ti se lekovi često upotrebljavaju, pa je uvek potrebno razmišljati i o toj mogućnosti. Takođe, dokazano je da tartarazin (sredstvo za bojenje prehrambenih proizvoda) može uticati na pojavu simptoma astme.
Jedan od najboljih lekova za astmu je boravak na suncu. Sunčeva svetlost ima povoljan efekat na stvaranje D vitamina, a porast zagađenja vazduha i loši klimatski uslovi pogoršavaju astmu. Dobro je poznat štetan efekat duvanskog dima, ozona, azot-dioksida i sumpor-dioksida (u velikim koncentracijama). Profesionalni faktori koji izazivaju astmu su brojni. Sreću se u različitim proizvodnim procesima i granama, kao što su obrada metala (hrom, nikl, platina), drveta, biljnih prerađevina, plastičnih masa i životinjskih produkata.
Infekcija u disajnom sistemu najčešće uzrokuje akutno pogoršanje astme.
Mikrobiološki uzročnici su različiti: kod dece se nalazi respiratorni sinicijalni virus i virus parainfluence, dok kod odraslih dominira virus influence i rinovirus. Mehanizmi putem kojih virusi provociraju astmu nisu poznati, ali se verovatno dešavaju inflamacijske promene u sluzokoži disajnih puteva, koje dovode do pada odbrambenih sposobnosti i veće osetljivosti na egzogene (spoljašnje) faktore.
U toku fizičkog naprezanja povećava se minutna ventilacija pluća tako da u donje disajne puteve dospeva veća količina nezagrejanog vazduha. Istovremeno menja se sadržaj tečnosti u epitelnim ćelijama sluznice. Dva fizička faktora, hladnoća i promena osmolarnosti, deluju na iritantne završetke nerva Vagusa i pokreću napad astme. Astma izazvana naporom dešava se najčešće u toku trčanja, a znatno ređe pri plivanju.
Kako izgleda napad astme?
Već smo pomenuli udružena tri simptoma: nedostatak vazduha, zviždanje u grudima i kašalj
Tokom napada astme može da se javi i gušenje. Intenzitet napada, njihova učestalost i trajanje su varijabini. Za vreme napada bolesnik diše ubrzano, čuje se vizing, preznojen je i uplašen. Zauzima sedeći položaj i oslanja se na ispružene ruke, da bi fiksirao mišiće ramenog pojasa, što omogućava upotrebu pomoćne disajne muskulature.
Kraj napada je često obeležen kašljem s iskašljavanjem guste sluzi. Astma se obično pogoršava noću, a napadi se javljaju između 2 i 4 sata ujutro. Najteži klinički oblik astme jeste akutni teški napad (status asthmaticus) u kome je bolesnik životno ugrožen.
Dijagnoza astme postavlja se na osnovu anamnestičkih podataka, fizikalnog pregleda i ispitivanja funkcije pluća, spirometrija, bronhodilatatorni test. Potvrđivanje alergije na alergene utvrđuje se jednostavnim i brzim kožnim, “prick” testom ili određivanjem količine antitela u krvi.
Lečenje bronhijalne astme
Cilj lečenja astme jeste uklanjanje simptoma i uspostavljanje normalne ili što je moguće bolje funkcije pluća.
Cilj lečenja je i smanjenje rizika od pojave teških napada.
Uz to, lečenje treba da redukuje broj i težinu napada i omogući bolesniku normalan život, uključujući i sportske aktivnosti. Ispunjenje navedenih ciljeva treba obezbediti uz minimalne sporedne efekte terapije .Oblik i težina opstrukcije ključni su parametri pri donošenju odluke o lečenju astme.
Određivanje težine bolesti bazira se na kombinaciji kliničkih kriterijuma i praćenju objektivnih pokazatelja opstrukcije. Kada su poznati prouzrokovači astme, izbegavanje alergena ubraja se u osnovne mere zbrinjavanja astme. Ovaj postupak je od posebnog značaja u profesionalnoj astmi.
U medikamentnom lečenju astme postoji nekoliko grupa lekova koji se najčešće koriste: sredstva za prevenciju opstrukcije (antiinflamatorni lekovi) i za otklanjanje opstrukcije (bronhodilatatori).
Zašto se u lečenju astme koriste pumpice?
Upotrebom pumpice, tj. inhalatornog oblika leka
- postiže se neposredan kontakt leka s velikom površinom traheobronhijalnog stabla
- početak delovanja leka je brz
- primenjuju se male doze lekova
- mogući neželjeni efekti leka su mali
Prema savremenim stavovima, astma je inflamatorna (zapaljenska) bolest i u lečenju se potencira rano uvođenje antiinflamatorne terapije. Ova strategija lečenja zasnovana je na utvrđenoj ulozi inflamacije u pojavi hiperreaktivnosti i kliničkih manifestacija astme.
Za lečenje astme je veoma značajan i nivo D vitamina. Dosadašnja ispitivanja ukazuju na to da veliki broj ljudi obolelih od astme ima i nedostatak D vitamina. Ovaj vitamin/ hormon ima značajno antiinflamatorno dejstvo i obavezna je njegova nadoknada kod obolelih ljudi. Vitamin D se može unositi i hranom, ali je neophodno i izlaganje suncu. U laboratoriji Poliklinike Bocokić, može se i proveriti nivo D vitamina laboratorijskom analizom krvi.
Jedna od pomoćnih tehnika u lečenju astme je i tzv. Buteykov metod disanja. Ovaj metod je dobio naziv po lekaru koji je još 1952. godine uočio obrazac disanja kod ljudi obolelih od astme. Primetio je da oni plitko dišu, uglavnom otvorenih usta, te je predložio duboko disanje na nos- udah kroz nos, i izdah kroz nos uz angažovanje dijafragme. Postoje instruktori koji vam mogu pomoći u učenju adekvatne tehinke disanja. Na taj način se umiruje i nervni sistem i svim ljudima obolelim od astme je usled vežbanja adekvatnih tehnika disanja- značajno bolje.
Astma se može sprečiti. Kod dece u čijim je porodicama zabeležena astma ili atopija, početni razvoj astme se može sprečiti izbegavanjem izloženosti pasivnom pušenju i kućnoj prašini, alergenima u hrani, alergenima koji potiču od mačaka ili drugih životinja, grinju, polenu…Savremena terapija astme pomaže bolesnicima da spreče većinu napada, reše se problematičnih noćnih i dnevnih simptoma i ostanu fizički aktivni.
Dijagnostikom i lečenjem astme se bave lekari, specijalisti pneumoftiziologije/ pulmolozi.
U dijagnostici se koristi multidisciplinarni pristup, te je pored pregleda potrebno obaviti i druge dijagnostičke metode- pregled i analize krvi, spirometriju ili bronhodilatatorni test, po preporuci lekara.
Zakažite pregled:
PRIDRUŽITE NAM SE